Европом се шири вирус референдума о останку у ЕУ

Влада у Лондону саопштила је јуче да ће британски гласачи на референдуму о чланству у Европској унији, који би требало да буде одржан у наредне две године, одговарати на питање – да ли Велика Британија треба да остане чланица ЕУ.

То значи да ће гласачи, уколико желе да Британија остане у Европској унији, заокружити „да”, а ако су против – „не”. Како је пренео Ројтерс, важност начина на који ће бити постављено питање показало је и то што је о њему подуже расправљано, јер ће присталице чланства у ЕУ моћи да се прикажу у позитивнијем светлу промовишући кампању „за” од оних који су „против”. Влада је јуче предала закон у парламент.

Шеф британске дипломатиjе Филип Хамонд јуче ја за Би-Би-Си рекао да је Великоj Британиjи потребно да Eвропска униjа пристане на измене и допуне своjих оснивачких уговора, како би Лондон могао да увери своjе гласаче да на референдуму 2017. гласаjу за останак у EУ. „Уколико се наши партнери не слажу са нама и не раде са нама на доношењу таквог пакета, онда ништа не можемо да искључимо“, навео jе Хамонд, поновивши у ствари недавне речи британског премијера Дејвида Камерона.

Хамонд jе дао интервју британском радију уочи дводневне Камеронове турнеjе у четири престонице. Планирано је да се у четвртак Камерон састане са холандским премијером Марком Рутеом у Хагу и француским председником Франсоа Оландом у Паризу, а у петак ће у Варшави и Берлину разговарати са пољском премијерком Евом Копач и немачком канцеларком Ангелом Меркел. Посета Данској је одложена.

У овим разговорима британски премијер ће покушати да, како наводи Ројтерс, „шармира” саговорнике и придобије их за своj реформски план који би подразумевао извесна ограничења права држављана других чланица ЕУ да примају социјалне бенефиције у Британији, као и за то да Лондон може да не учествује у стварању још интегрисаније ЕУ. Хамонд је такође поновио да су Великоj Британиjи потребне измене Лисабонског уговора како би преобликовала своjе везе са Бриселом пре расписивања референдума о останку у EУ краjем 2017. године.

Камерон има различите захтеве, од којих је најважнији да се нека овлашћења Брисела врате Британији како би могла да одустане од онога што он види као опасан прелазак ка још већој политичкој интеграцији.

Уочи договорених разговора са Камероном, француски министар спољних послова Лоран Фабијус је рекао да ће Париз саслушати његовог британског колегу „јер жели да Британија остане у ЕУ” и спреман је да размотри неке реформе које би користиле свима.

Али Фабијус је упозорио да је Камеронова стратегија „веома ризична” и рекао да његова влада неће потписати ништа што би довело до „демонтаже” ЕУ. „Британија може више да изгуби. Инвеститори пажљиво слушају када им кажем да Француска остаје у Европи, али да Британија није сигурна да ли ће остати”, рекао је Фабијус за „Франс интер”.

Наравно, неке државе ЕУ, попут Немачке и Француске, немају воље да ревидирају оснивачки Лисабонски уговор ЕУ, па су немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Франсоа Оланд, како тврди Ројтерс, договорили планове за јачање сарадње међу 19 земаља које користе евро, и то без промене постојећег уговора.

Али после лидера десничарске Слободарске партије Аустрије Хајнца Кристијана Штрахеа, који је обновио своју идеју и у среду саопштио да жели нове преговоре о споразумима ЕУ, а потом и референдум о останку Аустрије у Европској унији, десничарска француска партија Национални фронт (НФ) затражила је од владе у Паризу да следи британски пример и организује референдум о останку или одласку Француске из ЕУ. „До референдума Велика Британија је у позицији да може да тражи истинска побољшања”, саопштио је јуче потпредседник НФ Флоријан Филипо. Овај европски посланик је указао да је дошло време да се сви европски народи питају да ли желе да суверено одлучују о себи и својој будућности. Према његовим речима, испуњење предизборног обећања британског премијера подстакло је НФ да испуни своје обећање и издејствује сличан референдум у Француској, пренео је париски лист „Фигаро”.

„Ако влада одбије да распише референдум, постараћемо се да то питање буде у средишту наредне председничке кампање”, закључује се у саопштењу француске десничарске партије на чијем је челу Марин ле Пен.