Ко је вишак за катедром

Потпредседница владе Кори Удовички недавно је врло вешто избегла одговор на новинарско питање у којим секторима има највише прекобројних. Јавну управу не рационализује Министарство државне управе и локалне самоуправе, оно њоме само координира, одговорила је Удовички као искусан политичар, док је у њој заћутао економиста.

„Сваки министар одговара за свој сектор. Не бих изношењем било каквих бројки било кога да стављам пред свршен чин” казала је министарка.

Немир у редове просветара ипак је унео Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије (СОС).

– Доношењем правилника о услугама у основним и средњим школама без посла ће остати око 3.000 запослених у школама као ненаставно особље – казао је он.

Потпредседник СОС-а Радомир Шојановић казао је да ће највећи удар, због нове формуле за израчунавање броја запослених, поднети „патуљасте” школе, односно оне које имају мање од 32 одељења. Како преноси Бета, школе неће имати право на запошљавање неких људи, као што је секретар школе са пуним радним ангажовањем. Како је навео СОС, на састанку у Министарству просвете, науке и технике пре два дана предочио је ове недостатке, а министар Срђан Вербић казао је да ће повући правилник и изменити га.

Ако је у јавној управи укупно прекобројно 14.078 запослених, значи ли то да они који су ухлебљење нашли ван просвете сада могу да одахну? Јер, рачуница министарке Кори Удовички за рационализацију јавне управе заснива се на очекивању да ће до краја 2015. године 5.000 људи отићи у пензију, а да нешто више од 9.000 отказа треба готово на равне части да се подели „на локалу” и у ресорима извршне власти у шта се рачунају и просвета, здравство...

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да то не значи да остали могу да се опусте јер је, уколико је Павловићева оцена тачна, број најављених вишкова у просвети сразмеран укупном броју просветара у односу на све запослене у јавној управи. Дакле, простора за резање у другим секторима има.

Према подацима Министарства државе управе и локалне самоуправе код државе плату прима више од 493.000 радника. Од тога их је највише у образовању (177.171). Расходи за зараде у образовању чине три одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда и грађани створе за годину дана.

Професор Арсић подсећа да је пре почетка кризе Светска банка урадила анализу „Како урадити више са мање” где су процењени вишкови у образовању били много већи.

– Према тој анализи у којој је сугестија била да се укрупне одељења, експерти Светске банке установили су да је у образовању 7.000 до 8.000 запослених вишак – каже Арсић и додаје да му се та процена чини нереалном јер би утицала на смањење квалитета услуга у образовању.

Он додаје да му се процењени вишак од 3.000 у образовању чини као добра полазна основа да се смањи број запослених у том сектору, јер анализе показују да број просветара последњих година расте, док се истовремено број ученика смањује.

Он каже да на први поглед може да се учини да у Србији има превелики број вишкова у здравству, ако се раде поређења са земљама чланицама ЕУ. Међутим, не треба превидети чињеницу да је у Европи приватно здравство развијено, док у Србији највећи број запослених ради у државном здравству.

– Кад се сабере број запослених у приватним и државним здравственим установа, Србија је на нивоу европског просека. Код нас је здравствена заштита доминантно јавна. Стоматолошке услуге су, на пример, прешле у приватне руке, али оне сада великим делу становништва нису доступне због сиромаштва. И о томе се мора водити рачуна – каже Арсић.

Са његовим оценама сагласне су и анализе које су радили запослени у Министарству државне управе и локалне самоуправе. Ипак, када је реч о немедицинском особљу, процењује се да на том списку прекобројних ипак има. Јер, чак 24.000 запослених у здравству чини немедицинско особље.