Оспособимо младе да започну свој посао

Свака држава јеодговорна за свој сопствени развој, па иСрбија. Швајцарска, као донатор, само подржава своје партнере у том напору. Програм заподршку развоју приватног сектора у јужној Србији, који подржава Швајцарска агенција за развој исарадњу (СДЦ), осмишљен је тако дапонуди незапосленима практичну обуку у привредним секторима. Отворено је неколико стотина радних места у дрвно-прерађивачкој ииндустрији производње намештаја. Без активног учешћа приватног сектора ово не би било могуће. Сада јекључни корак да се овај модел примени и у осталим деловима Србије, рекао је занаш лист Мануел Сагер, генерални директорШвајцарске агенције заразвој и сарадњу (СДЦ), говорећи о досадашњим искуствима у сарадњи са нашом земљом.

Какав је план СДЦ-а за Србију у наредних пет година?

СДЦ заједно сДржавним секретаријатом заекономију (СЕЦО) тренутно спроводи Стратегију сарадње између Швајцарске и Србије за период 2014–2017. Приоритетне теме обухватају управу, економски развој сапосебним усмерењем назапошљавање младих, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Канцеларија заразвој и сарадњу у Београду отворена је 1991. До 2014. уложила је 200 милиона евра. Стратегијом запериод од 2014. до 2017. планирано је да уложи још 75 милиона швајцарских франака. Годишњи буџет је око 19 милиона франака.

У које кључне области усмеравате активности?

СДЦ тренутно савладом ради на пружању помоћи у унапређењу система средњег стручног образовања широм земље кроз успостављање националног оквира квалификација. Једна одцентралних тема јереформа локалне самоуправе. Заједно са Министарством за државну управу и локалну самоуправу тежимо да промовишемо ефективнију поделу посла између централних илокалних власти, док саВладом Савезне Републике Немачке и ГИЗ-ом помажемо девет општина источне Србије у спровођењу важних реформи и унапређењу пружања услуга. И на крају, али ненајмање важно, кроз институционалну подршку Сталној конференцији градова и општина СДЦ помаже локалним самоуправама узаступању њихових интереса и забринутости пред централним властима.

Шта, по вама, Србија треба да уради како би такве донације учинила ефикаснијим и тиме довеле до унапређења живота њених грађана?

Сарадња између владе и њених међународних донатора има веома позитиван карактер. Требало би, међутим, да имамо на уму дафинансирање из међународне сарадње износи мање од једног процента БДП-а Србије. Реални идуготрајни резултати могу се постићи искључиво уколико се спроведу наговештене домаће реформе, а то не значи ништа друго до спремност заношење са свим уобичајеним економским, политичким идруштвеним изазовима које такве реформе носе.

С којим сте се препрекама најчешће сусретали у Србији?

Током овог тренутног мандата, генералног директора СДЦ-а, нисам боравио у Србији, али сам у њој боравио док сам био на функцији извршног директора за Швајцарску у оквиру Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Надам седа ћу имати ту прилику ускоро. Ове године посетио сам Босну иХерцеговину. За мене је једно однајупечатљивијих искустава сатог пута био састанак са неколико младих људи. Као иу осталим деловима света, они суавантуристички настројени, динамични инестрпљиви да отпочну сопствени живот икаријеру. Али сапроцентом од 60 одсто, незапосленост младих у БиХ представља озбиљан проблем. Стопа незапослености младих је висока широм региона. Владе урегиону су топитање препознале као најважнији приоритет заделовање. Управо зато СДЦ сарађује са вашом владом на успостављању програма за запошљавање младих у Србији под називом „е2е” – одобразовања до запошљавања (from education to employment).

Да ли је у Србији лакше реализовати донацију у поређењу са суседним земљама?

Србија је усвојила амбициозан план забудућност, будући даје недавно добила статус кандидата заприступање ЕУ почетком 2014. Самим тим, приступни преговори имају снажан утицај на реформску агенду Србије коју ими подржавамо као један од њених развојних партнера.

Имајући на уму да Србија неће приступити ЕУ у наредних неколико година, које су најургентније промене које би по вашем мишљењу Србија требало да спроведе?

Какви год дасу изгледи заприступање ЕУ, државе у региону, укључујући иСрбију, требало би да наставе са реализацијом својих националних реформских агенди. То обухвата спровођење реформи јавног сектора и реформе правосудног система, јачање владавине права, унапређење пословног окружења и промоцију социјалне инклузије.

Штавампрвопаданапаметкаданекокаже „Србија”?

Заједничко председавање ОЕБС-ом две земље.

Пре преузимања функције генералног директора СДЦ-а били сте швајцарски амбасадор у Вашингтону. На основу дипломатске каријере шта би могле бити стратешке препоруке за земљу која није чланица ни ЕУ, ни НАТО, као што је Србија?

Нерадо дајем такве препоруке другим државама. Србија је себи задала амбициозан циљ, а то једа постане чланица ЕУ. Сматрам даје најбољи начин да у томе и успе да настави са спровођењем неопходних реформи.