Мека моћ Ердоганових непријатеља

Од нашег специјалног извештача

Букурешт – „Сулејман величанствени” је популарисао Турску на Балкану и поред тога што је њен први човек имао много замерки на сценарио. Домет турског исламског покрета Хизмет још је већи – присутан је у 150 земаља, а нетрпељивост председника још драстичнија – Реџеп Тајип Ердоган припаднике ове заједнице назива терористима.

Двогодишњи сукоб између шефа државе и организације исламског учитеља Фетулаха Гулена распламсао се пред парламентарне изборе, који се одржавају за недељу дана. Председник у гуленистима види непријатеље, иако они на најбољи начин промовишу Турску. Ученици из мреже Гуленових школа окупили су се недавно на Фестивалу језика и културе у Букурешту, на такмичењу у певању турских песама. Мелодије су изводили ђаци којима турски није матерњи језик. Деца су излазила на сцену у ношњама сопствених нација да би уз живу музику показала колико добро певају на турском. Међу такмичарима је била и Илма Карахмет, нама позната по учешћу у „Икс фактору”. Победила је девојчица из Казахстана, одушевивши публику и жири, у којем су седели и познати турски глумци као и играч НБА Енес Кантр.

У холу испред дервиши су изводили плес, док су покривене супруге припадника покрета служиле чај и баклаве. Како нам објашњавају домаћини, Хизмет окупља побожне муслимане који у дело спроводе Гуленове идеје о љубави и толеранцији међу људима свих вера, раса и нација. Њихова помоћ стигла је избеглицама из Сирије, унесрећенима у поплавама у Србији, преживелима у земљотресу у Непалу... Под њиховом капом послује и најпродаванији (милион примерака) конзервативни турски дневник „Заман”, удружења привредника и мрежа школа и универзитета. Фестивал у Букурешту протекао је без речи о политици, али је сукоб са лидером из Анкаре незаобилазна тема гулениста у Румунији.

„Ердоган нам је пре две године забранио да оваква такмичењима одржавамо у Турској”, каже нам Фатих Гурсој, директор Хизметовог образовног система у Румунији „Лумина”.

Примио нас је у својој канцеларији у школи која изгледа попут гимназија из америчких филмова. Настава се изводи на енглеском. Гуленове установе нису верске – похађају их деца из свих култура – већ приватне образовне институције чији ученици неретко остварују најбоље резултате из математике и природних наука. Овде конкретно, ученици су деца имућнијих Румуна, странаца и дипломата у Букурешту. Било је и српских ђака, због чега се и наша тробојка вијори у школском холу заједно са заставама земаља бивших и садашњих ученика. Сада их је око 3.200. Разреди су им мали, кабинети опремљени рачунарима и микроскопима. Не чуди што је једна из мреже Гуленових школа у Румунији проглашена за најбољу у земљи. Па ипак, да је по Ердогану, „Лумина” и њене сестринске школе у Турској и другде не би постојале. Председник је тражио њихово затварање.

„Ердоган је посредно поручио Румунима да они не схватају да смо ми терористи, него он то мора да им открива. Јесте ли ви видели код нас нешто што личи на тероризам? Сигурно је да смо под лупом обавештајаца и да би нас румунска влада затворила да је пронашла нешто сумњиво. Кћерка доскорашњег шефа овдашње тајне службе ишла је у нашу школу, ваљда он не би дао дете терористима”, додаје наш саговорник.

За њега је његова домовина „бомба која само што није експлодирала” због председника кога сви у Хизмету називају диктатором. До пре само две године били су савезници. Лидер Странке правде и развоја (АКП) прихватио је подршку ове верске заједнице када је дошао на власт пре 13 година јер је са њом делио исте конзервативне исламске вредности. Недуго после сукоба незадовољних Турака са полицијом на Таксиму 2013. пукло је и савезништво Ердогана и Гулена. Турски проповедник годинама живи у САД. Његови следбеници представљају ислам у најбољем светлу у епохи када га џихадисти приказују у најгорем. Зашто мека моћ ислама смета председнику који би волео да буде вођа муслиманског света?

„Подржавали смо га док смо веровали у његов економски програм и демократске вредности. До сукоба је дошло када је пробао да нас стави под своју контролу. Уплашио се да бисмо могли да прерастемо у политичку странку и преузмемо власт, иако ми понављамо да немамо таквих амбиција.”

У оквиру „Лумине” послује и универзитет на румунском језику.

„Већ пет година образујемо студенте, имамо 520 академаца и чекамо другу генерацију дипломаца да бисмо конкурисали за акредитацију на нивоу ЕУ”, каже нам ректор овог универзитета, проф. др Хусеин Падем и додаје да о сарадњи преговара са Универзитетом у Нишу, али да би волео да оствари контакт и са Универзитетом у Београду.

Падем је, као и већина гулениста које смо срели у Букурешту, радио за Хизмет у БиХ. У Србији су присутни кроз Удружење привредника Сита, основну и школу страних језика „Бејза”.

 Гуленисти су узнемирени због предстојећих избора. Полиција је упала у њихове просторије у Турској. Уредник „Замана” ухашен је прошлог децембра под оптужбом за тероризам. Страхује се да ће исто проћи и уредник секуларног „Хуријета”, који је недавно објавио вест са насловом: „Свет је у шоку. Смртна казна за председника који је освојио 52 одсто гласова”. Текст се односио на Мухамеда Мурсија, али Ердогану није промакла паралела са Турском – и он је прошле године победио са истим постотком подршке. Не промиче му ни шта о њему пишу амерички медији. Напао је „Њујорк тајмс” због уводника о ауторитарној влади у Анкари, гушењу медија и застрашивању противника. Ако томе додамо и да су Американци Гулену недавно доделили Гандијеву награду за доброчинство (један од претходних добитника је и Нелсон Мандела), Ердоганова нервоза због губљења америчке подршке постаје разумљивија.

Гуленисти у Румунији примећују да је Ердоган „турски Николае Чаушеску”. Резиденцију коју је председник подигао у Анкари за више од 600 милиона долара упоређују са здањем које је Чаушеску изградио у Букурешту, другом највећом административном зградом на свету после Пентагона. Убеђени су да ће се Турци једном окренути против АКП-а. Једном можда, али чини се не и 7. јуна, и то не толико због Ердогана колико због слабе опозиције.