Звезда жели да „избрише” Лисца

Нико сигурно не може да предвиди како ће се завршити обрачун Евролиге и Светске кошаркашке федерације, мада је Евролига тренутно у великој предности. Без обзира на то, интерес и Кошаркашког савеза Србије (КСС) и наших клубова јесте да што пре реше свој однос с Јадранском лигом (АБА) не само зато што се преко ње улази у Евролигу већ и што је КСС као члан Фибе дужан да поштује прописе светске куће кошарке, а зна се да је она недавно суспендовала то регионално такмичење, које се води из Љубљане. Најслабија тачка АБА лиге је власничка структура, у којој највећу снагу имају физичка лица, што се коси с актима и Фибе и Евролиге.

То је и основни разлог што су протеклих дана из КСС-а писали директору Евролиге Ђордију Бертомеуу, а из Црвене звезде АБА лиги. Захтев је заправо исти – да клубови постану искључиви власници регионалне лиге. Такав договор је постигнут још у јуну 2009, када је Бертомеу дошао у Београд, а око тога су се усагласили Евролига, АБА, Партизан, Црвена звезда, Хемофарм и ФМП. Тада је одлучено да „власничка структура одговара такмичарској” (колико клубова – толико власника), да се „избегне сукоб интереса” (да власници лиге не буду у њеном менаџменту) и да лига „броји 12 клубова с простора Југославије”. Рок је био 31. децембар 2009, али сведоци смо да се до данас ништа битно није променило.

Сад је мање важно да ли су суштински власници АБА лиге – по тројица Словенаца и Хрвата (Роман Лисац, Радован Лорбек, Змагослав Сагадин, Јосип Билић, Данко Радић и Боже Милићевић) – стекли милионе преко ње, као што тврде неки ауторитети српске кошарке. Чак и да није тачно оно на шта указују из Београда – да је благостање ове шесторке отерало у банкрот или у милионске дугове највеће клубове у региону (Олимпија, Сплит, Цибона, Босна, Партизан, Ц. Звезда...), стиче се утисак да је тренутно стање неодрживо. Олакшавајућа околност је што – за разлику од спорења Евролиге и Фибе – у регионалном окршају није нужно да се битка заврши с поделом на победнике и покојнике. Све зависи од тога колико појединци буду спремни на одређене уступке.

„Директор се може именовати на мандатни период од две године и потпуно је неуобичајено да се у Уговору о оснивању друштва одмах именује именом и презименом директор друштва”, пише у једном делу свог писма АБА лиги Звездин председник Небојша Човић. Ово се тиче члана 23, у којем се наводи: „Директор друштва је Роман Лисац за мандатни период од пет година од уписа промена уговора о оснивању друштва у регистар”.

Нови шампион АБА лиге даље тражи да се, сходно договору од 13. априла, из уговора који је понудило руководство те лиге на последњем састанку с клубовима (Звезда оправдано није била присутна) у свим члановима избришу „чланови друштва – физичка лица”. То значи да 12 клубова не би имало, као што је понуђено из Љубљане, 80 одсто власништва (сваки по 6,66 одсто), већ свих сто, док би без својих укупних 20 одсто остала поменута шесторица. Самим тим, удео клубова би „скочио” на 8,33 одсто.

Насупрот томе, АБА је 21. маја понудила следеће у „новом друштвеном уговору” (судећи по имену, изгледа да се прави нова фирма):

„Оснивачи АБА лиге, шест физичких лица, изаћи ће из лиге потпуно у периоду од десет година и свој удео у власништву пребацити на клубове”.

Протеклих година могло се у више наврата чути да у Љубљани играју на карту српске неслоге, па сада остаје да се види да ли ће пре свих Црвена звезда и Партизан успети да се договоре око заједничких захтева према регионалној лиги.

Колико је ситуација озбиљна сведочи и то што би Фиба могла да казни наш савез финансијски, па чак и искључи из међународних такмичења национални тим, уколико из Србије наставе да дају легитимитет АБА лиги постављеној на садашњим темељима. Можда су такве претње неосноване, али свакако делују застрашујуће.