Газа на тачки пуцања

Од нашег дописника

Газа – Три седмице су прошле откако је Ансар Бајт ел Макдис („Присталице Јерусалима”) – салафистичка џихадистичка организација – поставио ултиматум званичницима Хамаса на „Твитеру”: ослободите наше затворене следбенике или се суочите са последицама.

„Изгубили смо стрпљење због ваших силних злочина и опаких малтретирања”, стоји у саопштењу. „Ви лајете на нас да би вас ваше иранске газде помазиле. Браћу никада нећемо оставити на цедилу.”

Ова група поставила је рок и упозорила на насиље уколико њихови захтеви не буду испуњени. „Сви муслимани у Гази треба да пазе и држе се подаље од полицијских и војних објеката.”

Хамас је уместо преговора демонстрирао силу. На главним улицама Газе сместа су постављене барикаде, мушкарци у панцирима почели су са претрагама возила и провером личних докумената путника. Халил ел Хаја, водећи званичник Хамаса, објавио је да је влада „једнако посвећена” отпору израелској окупацији и борби против домаћег екстремизма.

Ансар – чији проповедници петком завршавају молитве благословом Исламској држави и њеном духовном вођи Абу Бакру ел Багдадију – заговара пуританску, дословну и отворено реакционарну верзију сунитског ислама. Преузимајући име од термина салаф („претходник” или „предак”), салафисти теже повратку у идеализовану прошлост моћи и побожности, смештајући златно доба између шестог и седмог века, када су пророк Мухамед и његова дружина ратника-сапутника ширили веру по Арабијском полуострву.

Појава Ансара представља најновији у низу покушаја милитантних фунадаменталиста да се утврде у Гази. Својевремено, 2009. Абдел Латиф Муса, имам у Рафаху, осудио је демократски изабрану владу Хамаса као режим отпадника. Обраћајући се верницима у џамији Ибн Тајмија, окружен маскираним помоћницима наоружаним ракетним пројектилима, објавио је оснивање исламског емирата.

Чланови бригаде „Ал Касам”, војног крила Хамаса, окружили су џамију и захтевали предају оружја. Наишли су на паљбу оружјем, што је изазвало жестоку битку у којој су погинуле 24 особе, међу њима и Муса.

Од тада је Хамас покушавао да спречи оживљавање таквих милитантних група комбинацијом полицијског надзора и верским преображајем. Но, судећи по високом официру безбедоносних служби Палестинске управе, растућа беда и хаос у Гази идеалан су терен за бујање домаћих група идеолошки повезаних са Исламском државом.

„Хамас је много слабији него што је био”, каже. „Не може да исплати плате запосленима. Тражи преговоре о дугорочном примирју са Израелом. Његов једини циљ јесте опстанак. Истовремено, Исламска држава напредује, грабећи територију у Ираку и Сирији и сејући страх куда год да крене. Тај имиџ моћи привлачан је младима у Гази. Питање је када, а не да ли ће, нека илегална ћелија кренути у акцију и детонирати аутомобил бомбу на владином контролном пункту.”

Према др Басиму Наиму, водећој личности Хамаса, такав сценарио далеко је од неизбежног. Ипак, током интервјуа за „Политику” признао је да Газа никада није била ближа тачки пуцања.

„Ми смо обично издржљиви, способни да ефикасно апсорбујемо шокантне догађаје. Али, након последњег рата наша издржљивост је готово истрошена. Људи не виде будућност. Ситуација се лако може отети контроли, било изазвана споља сукобом са Египтом или Израелом, било изнутра борбама унутар наше заједнице. Хамас није узрок. На крају крајева, ми смо сви жртве израелске окупације.”

Најновији извештај Светске банке потврђује Наимову мрачну процену. Извештај наводи да је економија Газе на „ивици колапса” након лањског разорног рата и загушујуће осмогодишње блокаде која спречава слободу кретања како робе тако и људи. При томе, 43 одсто од 1,8 милиона житеља немају запослење. Готово 80 одсто становништва зависи од донација хране. „Статус кво у Гази је неодржив”, упозорава се у извештају.

 „Дипломатски квартет” (САД, УН, ЕУ и Русија) заморен је Газом, сматрајући је хроничним случајем који је најбоље оставити Израелу да се бави њиме.

Израелска стратегија и даље се може подвести под метафору коју је 2006. употребио Дов Вајсглас, тада саветник премијера Ехуда Олмерта. „Идеја је да Палестинце ставите на дијету, али тако да не умру од глади.” Нетанијахуова влада држала се ове логике, дозвољавајући да грађевински материјал уђе у Газу споро, кап по кап, уз успоставање тампон зоне којом је 30 одсто обрадиве земље стављено изван домашаја пољопривредника и строгим ограничавањем броја људи који могу да прођу кроз Ерез, једину капију према спољном свету.

У последњих шест година вођена су три рата. Да би се избегао следећи рат, а и ширење апокалиптичних култова који бујају из очајања, морају се предузети кораци за поновно успостављање нормалног живота, да људи поврате наду. То значи укидање блокаде, уз дозволу увоза и извоза у Газу и изван ње, као и предузимање озбиљних корака да Хамас постане политички саговорник.