И Шредер критикује Г-7

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Низу јавних личности у Немачкој који су критиковали то што на самит лидера Г-7 у баварском дворцу Елмау није позван и руски председник Владимир Путин, јуче се придружио и бивши немачки канцелар Герхард Шредер. У разговору за „Рајнише пост” он је истакао да мора да се разговара управо када се с неким имају различите позиције. Према његовој оцени, то се могло учинити баш на самиту Групе седам индустријски најразвијенијих земаља који се у недељу и понедељак одржава у Немачкој.

„Сматрам да је била грешка што руски председник није позван на тај самит”, рекао је Шредер и додао да Русија има алтернативу за Европу, а Европа за Русију нема. „Будућност Европе је само са Русијом.”

Шредер важи за Путиновог пријатеља, и то је и истакао у недавном интервјуу у којем је, пак, похвалио актуелну канцеларку Ангелу Меркел што је поводом 70. годишњице завршетка Другог светског рата ишла у Москву и положила са Путином венац на Споменик жртвама нацистичке Немачке. Шредер је том приликом рекао и да би он био и на војној паради у Москви 9. маја, али је исказао разумевање што је Меркелова, узимајући у обзир међународне околности, изостала и дошла дан касније.

Осим Шредера, позив Путину на самит у Баварској упутио би и бивши канцелар Хелмут Шмит, али и све више немачких коментатора то истиче. Према оцени Штефана Кузманија, једног од уредника онлајн издања магазина „Шпигл”, одсуство Путина са самита је „једна моћна грешка”. У јучерашњем коментару он наводи шта би све могло да се каже како би се дискредитовало мишљење Шмита и осталих политичара и привредника који сматрају да је требало позвати Путина, али опет истиче да се без Русије тешко могу решити бројни проблеми у свету, од климатских промена, преко тероризма и ширења нуклеарног оружја до сукоба у Сирији и Ираку.

Према његовој оцени, искљученост Русије из међународне заједнице само ће ојачати подршку Путиновој политици коју Запад критикује.

„Рат се не завршава ћутањем. Ко је, ако не седам најмоћнијих људи на планети, имао прилику да Владимира Путина уразуми. Имали су прилику да то ураде лицем у лице. Проћердали су је”, истиче коментатор „Шпигла”.

Овај угледни магазин доноси и сазнање да иако су због украјинске кризе Европљани и Американци заједно увели економске санкције Русији, амерички привредници су повећали сарадњу са руским компанијама, док европске фирме губе милионе. Према руској статистици, руско-америчке робна размена је прошле године повећана за шест одсто, док је трговина са ЕУ пала за око десет одсто.

Шеф Асоцијације европског бизниса у Москви Франк Шауф је за „Шпигл” рекао су Американци прво извршили велики притисак на Европу да уведе оштре санкције, а они сами су своју трговину са Русијом прошле године повећали.

Немачки магазин истиче да се и америчка, баш као и немачка, привреда противи санкцијама Москви и да су месецима представници великих америчких фирми интервенисали у Белој кући. За „Шпигл” су у америчкој привредној комори рекли да се руски поступак у Украјини ни у ком случају не прихвата, али и да се унилатералне санкције према Русији одбијају.

Према „Шпиглу”, руским санкцијама су погођени светски познати концерни, као што су „Џенерал електрик”, „Ексон мобајл”, „АТиТ” и „Боинг”, али су одређене америчке фирме ипак успеле да склопе послове са Русима под образложењем да „не желе да људе који купују америчке производе кажњавају санкцијама”.

Тако је „Бел”, америчка компанија за производњу хеликоптера, потписала уговор са Уралским заводом за цивилни авијацију из Јекатериненбурга. Како истиче „Шпигл”, овај руски завод  је у власништву државне фирме „Ростех”, којом управља Сергеј Чемезов, који је близак Путину и високи је функционер његове странке Јединствена Русија. Штавише, Чемезов је од 28. априла прошле године на америчкој „црној листи” на којој су имена Руса којима је због руске умешаности у украјинску кризу забрањен улазак у САД. То, међутим, очигледно не спречава његове фирме да послују са Американцима.