Више ветропаркова – мањи увоз струје

Уколико би компанија „Џенерал илектрик”, која је заинтересована за градњу ветропаркова у Долову и Ковачици, и са чијим представницима је премијер Србије Александар Вучић, пре два дана, разговарао у Вашингтону, заиста дошла у Србију и озбиљно почела да ради на овим пројектима, Србија би за две године могла да рачуна на прве мегавате струје из ветрова, каже Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета и бивши државни секретар у Министарству енергетике.

– Србија није много одмакла у коришћењу обновљивих извора енергије у укупној својој потрошњи, поготово када је ветар у питању. До сада имамо само 0,6 мегавата инсталиране снаге на Пештерској висоравни, што није ништа, тако да је сваки наговештај озбиљних инвеститора да граде ветропаркове у Србију врло важан, каже Рајаковић.

Упитан шта је разлог за тако мало коришћење ветра код нас, Рајаковић каже, да Србија има велики потенцијал за производњу струје из енергије ветра, али да би инвеститори међу којима предњаче Немци, Италијани, Американци и Руси, наплатили своју инвестицију траже веће гаранције од државе.

Највећи проблем је што у Србији још није решено питање уговора о обавезном откупу струје из ветрова, на основу кога банке хоће да финансирају стотине милиона евра у изградњу ветропаркова. Осим тога, није најбоље регулисано ни питање добијања дозвола, нити изградње прикључка за ветропаркове.

Све то, каже он, спречава инвеститоре да крену у озбиљан посао. Иначе, додаје Рајаковић, ветар је бесплатан и уз помоћ модерне технологије може бити успешно искоришћен. Нека истраживања показују да има довољно ветра да се електричном енергијом задовољи трећина светских потреба. Мале ветротурбине могу се користити у удаљеним местима за напајање кућа које су сувише далеко од мреже.

С обзиром на то да се Србија акционим планом обавезала да ће до 2020. године имати 20 одсто зелене енергије у укупној својој потрошњи, нема још много времена да ту своју обавезу испуни, апелује Рајаковић.

На локацијама које је премијер поменуо у Вашингтону – Ковачица и Долово, већ постоје планови за градњу ветропаркова, подсећа наш саговорник.

– У Ковачици би у септембру ове године требало да почне постављање 76 ваздушних турбина за производњу струје како би се прве завртеле 2016. године. Вредност инвестиције се процењује на 350 милиона евра, а укупна снага добијена из ветра око 250 мегавата, каже он.

Међутим, ветропаркови о којима се разговарало с „Џенерал илектриком” сасвим су нове инвестиције, потврђују у кабинету премијера.

Према неким проценама, већим коришћењем струје из обновљивих извора енергије Србија би смањила неизвесност око увоза пред сваку грејну сезону, а уколико би инвеститори у наредним годинама поставили ветротурбине јачине 500 мегавата, не само да би наша земља испунила обавезу према Европској енергетској заједници, него би надокнадила 90 одсто зимске куповине киловата из иностранства. Само је питање по којој цени, ако Србија данас има социјалну цену струје.

Највећа предност ветропаркова је што се 70 одсто електричне енергије производи зими када Србија највише струје увози и када је увоз најскупљи. Само један ветропарк од 150 мегавата Србији би, у току свог радног века, донео директну финансијску корист од око 250 милиона евра. Од тога би 130 милиона евра ишло у републички буџет кроз порезе на имовину, добит, дивиденде, а око 50 милиона евра би ишло у грађевински и електро сектор током изградње.

– Милијарду евра инвестиција у ветропаркове у Србији чека на границама, јер уговор о откупу струје не обезбеђује сигурност финансијерима – рекао је недавно и Јирген Велшоф, директор Немачке развојне банке код нас.