Коридори обилазе Крагујевац

Крагујевац – Задња пошта: Крагујевац. Овако би војници из овог града ускоро могли да адресирају своја писма, као што су то некада чинили припадници ЈНА из „пасивних” крајева бивше СФРЈ.

Уколико се нешто не промени, Крагујевац би заиста могао да доживи судбину какве бесперспективне забити из које сви гледају само како да побегну. Поготово ако се узме у обзир да би и „Фијат-Крајслер”, услед бројних неиспуњених обавеза државе према овој компанији, пре свега оних који се тичу саобраћајне инфраструктуре, лако могао да дигне сидро и напусти овај град одмах по истеку уговора 31. децембра 2018.

Наши медији су потпуно занемарили недавни састанак у Приштини коме су, у организацији ЕУ, присуствовали министри земаља западног Балкана, а нашу државу представљали министар спољних послова Ивица Дачић и министарка грађевинарства и саобраћаја Зорана Михајловић.

На том састанку је усвојен стратешки документ – план инфраструктурног развоја западног Балкана до 2030, али се Крагујевац, када је реч о важним путевима и пругама који би у наредном периоду требало да премреже ову европску регију, уопште не помиње.

Овакав исход алармирао је сам врх крагујевачке власти, а задужени за просторно планирање и међународни положај града „пресавили су табак” и затражили разјашњење од ресорних министара у Влади Србије. Састанку са министарком Михајловић, данас у Београду, присуствоваће и градоначелник Радомир Николић, што само говори да је у четвртом по величини граду у земљи проглашена нека врста ванредног стања.

– Исход приштинског састанка, који је потврђен и у Бриселу, крајње је неповољан по Крагујевац. Коридори 10 и 11 враћени су на мапу европских путева, али обе те саобраћајнице физички мимоилазе овај град. Пут ка Баточини и Лапову, који Крагујевац треба да повеже са Коридором 10, није приоритет Владе Србије, па су радови, који су почели пре више од десет година, обустављени. Да ствар буде гора, Крагујевац је изостављен и из мреже железничких коридора западног Балкана. Уместо пруге Лапово–Краљево, која пролази кроз Крагујевац и којом иде транспорт „Фијатових” возила ка Луци Бар у Црној Гори, у приштинском документу се помиње једна нова траса, пруга Крушевац–Краљево која води до Приштине и Скопља – открива у разговору за „Политику” члан крагујевачког већа за урбанизам, проф. др Верољуб Трифуновић.

Позиција Крагујевца почела је да се крњи 2010, када је овај град, у Просторном плану Србије, изгубио статус центра од интернационалног значаја. Тај статус су задржали Београд, Ниш и Нови Сад, а Крагујевцу је додељена другоразредна улога, са још 26 градова који су категорисани као центри од националног значаја. Тако се први привредни и културни центар Шумадије, град са око 200.000 становника, универзитетом и клиничким центром, нашао у друштву пет пута мањих градова попут Пирота, Параћина, Јагодине...

– Од 1996. Крагујевац је имао статус центра од интернационалног значаја. Та његова улога је потврђена доласком „Фијата” 2008, али је онда, само две године после тога, изгубио тај статус. Не желим да улазим у разлоге због којих се то десило, али борим се да се то промени, пошто сам у Градском већу задужен за план даљег развоја града. Постоји шанса, будући да је у Просторном плану Србије једино за Крагујевац остављена могућност да поново прерасте у центар од интернационалног значаја. У супротном, град ће до 2030. моћи да се развија само сопственим средствима, да крпи улице и тротоаре, без шанси да учествује у међународним пројектима – упозорава Трифуновић.

Пре пар недеља Крагујевац је остао без регионалног поштанског центра који јепремештен у Јагодину, а у зборнику „Пројекти” Министарства за грађевинарство и саобраћај, који је објављен децембра 2014, овај град готово и да није поменут. Овакав однос државе, сматра наш саговорник, неће допринети останку компаније „Фијат-Крајслер” у Крагујевцу, због чега би последице, како каже, могла да трпи наша целокупна привреда.

–У Србији је у току 55 крупних инфраструктурних пројеката, укупне вредности 3,1 милијарде евра. У тим пројектима Крагујевца нема. Министарство саобраћаја најављује још 130 великих пројеката у које ће бити инвестирано 11,5 милијарди евра. Морамо да се боримо, јер Крагујевцу прети опасност да остане без инфраструктурног крвотока и претвори се у пусто острво до којег не допиру важни саобраћајни коридори. У тој варијанти и останак „Фијата” би био крајње неизвестан, тим пре што држава према овој компанији није испунила неке важне уговорне обавезе, као што су изградња северне и јужне обилазнице и пута ка Коридору 10, а изостала је модернизација пруге Лапово–Краљево која још није електрифицирана – подсећа Трифуновић.

Кнез Милош Обреновић изабрао је Крагујевац за престоницу устаничке Србије, између осталог и зато што је та невелика варош с почетка 19. века била „скровита”, далеко од главних путева којима су се кретали Турци. Сада, у 21. веку, као да се историја понавља. Нажалост по Крагујевчане, само у делу који се односи на саобраћајну инфраструктуру.