Обновљено сећање

Београдски међународни филмски фестивал „Фест 08” представиће од 22. фебруара до 2. марта 75 филмова, међу којима и дело „Посета оркестра”, играни деби израелског редитеља Ерана Колирина. На последњој додели награда Европске филмске академије ЕФА ова комедија освојила је признања за филмско откриће године и главну мушку улогу (Сасон Габаји).

На последњој додели годишњих израелских филмских награда, ово дело било је апсолутни победник: освојило је осам награда, међу којима и за најбољи филм, режију, сценарио и главне улоге.

После учешћа на Канском фестивалу, недавно одржаном Првом Кустендорф филмскoм фестивалу у Дрвенграду, редитељ Колирин на Фесту, у програму „Хоризонти”, представиће своје хваљено и награђивано дело.

На врло духовит, проницљив и непретенциозни начин, Колирин слика незгоде свечаног александријског полицијског оркестра који се при доласку из Египта изгуби у унутрашњости Израела. Време које чланови оркестра проводе заједно са мештанима малог израелског места доводи до узајамног упознавања различитих култура и културних идентитета.

–Израел скоро да нема своју аутентичну културу. Она је изграђена под утицајем јеврејске, европске и арапске културе. Она је врло млада, тек се рађа, а насупрот Израелу, Египат има вишевековну историју и културу. Желео сам да говорим о одсуству идентитетa услед ових недостатака. Непостојање културних корeна има своје негативне и позитивне стране али, под утицајем богатог египатског наслеђа, ми учимо и компензујемо све своје недостатке и пропусте наших предака. На пример, архитектура у Израелу је тешко разумљива. За време комунизма доста је грађено, што се данас често критикује. Мени, на пример, није јасно, зашто је неко у то време у Израелу градио солитере баш у пустињи, када има много слободног простора – пита се редитељ Колирин који је до сада често радио за потребе телевизије, аутор је сценарија за награђивани играни филм „ZurHadassim” (1999) и сценариста и редитељ телевизијског филма „Дуго путовање” (2004).

Необична, комична прича филма „Посета оркестра”, о египатском полицијском оркестру у посети малом израелском месту, на питак и допадљив начин даје и нову димензију политичким догађајима са тих простора.
– Филм је од првог кадра нестваран, почев од чињенице да египатски оркестар гостује у малом израелском месту. То је скоро немогућ догађај. Мене нису интересовала дневнополитичка дешавања која се могу чути у вестима. Интересовала ме је филмска, животна прича. Дакле, као што Емир Кустурица каже: музика и филм пркосе земљиној тежи – рекао је Колирин током боравка на Кустендорф филмском фестивалу у Дрвенграду.

У разговору за „Политику”, редитељ Колирин истакао је да гледаоци не размишљају о глобалним питањима, уколико их филм не додирне или не продрма емотивно.

– Све је у сећању и обновљеном сећању о нечему што нас је подстакло, уплашило, расплакало или насмејало. Као дечак, често сам посматрао полицајце и њихове углађене униформе. У овом филму сам желео да представим како униформа носи разна значења. Она некада може да буде строга и да има значење велике одговорности, као она коју носи Роберт де Ниро у филму „Ловац на јелене” Мајкла Чимина. Униформе су често смешне, али некада и тужне, као у мом филму. Мој главни јунак одише строгоћом, али га ипак доживљавамо као емотивно биће. Његове емоције су уздржане попут емоција у арапским песмама, које одишу хладноћом и строгоћом, али он ипак доживљава промену – објашњава редитељ Колирин који не крије да је током рада на свом првом филму наишао на низ препрека на које обично наилазе дебитанти. Било му је потребно много времена и труда, како каже, да убеди Израелски филмски фонд да му одобри средства за снимање филма, што због политичке конотације теме, што због особене естетике.  

– Овај филм је нека чудна зверка, јер не потпада ни под какве жанровске обрасце –истиче Колирин.