Српске новине „одлетеле” са аеродрома у Сурчину

Прво су авиони „Ер Србије” из понуде националног авио-превозника избацили српске новине, да би пре два дана сва српска дневна штампа и политичка периодика нестала и са Аеродрома „Никола Тесла”. У киосцима „Дуфрија”, трговинског ланца који држи све продавнице на београдском аеродрому, од уторка више није могуће купити ниједне српске дневне или седмичне политичке новине.

Нису само путници били непријатно изненађени, већ и Удружење новинара Србије, Асоцијација медија, дистрибутери, а поготово уредници и новинари листова који су одлуком „Дуфрија” протерани са рафова. Менаџмент те мистериозне компаније са седиштем у Швајцарској, са чијим власницима новинари „Политике” јуче нису успели да ступе у контакт, јуче се нису јавно оглашавали, а наши репортери су се уверили да су на рафовима „Дуфрија” изложене само стране новине и домаћа „забавна” периодична штампа. „Беоколп”, домаћи дистрибутер који снабдева аеродромске продавнице новинама, добио је од „Дуфрија” само штуро образложење да компанија има „интерних проблема” са Аеродромом „Никола Тесла”. Из „Тесле” су одмах демантовали ове тврдње, истичући да „Дуфри” као закупац малопродајног простора у београдској ваздушној луци има искључиву надлежност за продајну политику и асортиман производа.

– На њихову понуду Аеродром „Никола Тесла” не може утицати – наводи се у саопштењу, уз подсећање да су у надлежности „Дуфрија” ресторани, барови, кафићи и киосци на аеродрому.

Удружење новинара Србије јуче је оценило да „Дуфри” има „монопол на продају штампе” и да се на овај начин крше законска права грађана на информисање, одредбе Закона о јавном информисању које омогућавају слободу дистрибуције, те законски параграфи којима се регулише заштита конкуренције. УНС чак сматра да је аеродром као давалац закупа дужан да обезбеди да закупац малопродајног простора поштује закон и да у противном, нарочито ако закупац има монопол на продају, давалац закупа треба да раскине уговор.

Репортери „Политике” су се јуче на аеродрому уверили да продавци у „Дуфријевим” продавницама имају оригиналнија тумачења за недостатак новина. „Док се премијер не врати из Америке, нема политичке штампе”, објаснио је један од запослених. Касније, у току дана, „Политици” је стигло ново обавештење од „Беоколпа”, у којем се наводи да их је „Дуфри” информисао како је превазишао „интерне потешкоће у оквиру свог система” и да ће од данас моћи да се врате на редовно снабдевање и продају штампе.

У међувремену, поједини оштећени издавачи наводе да ће тражити накнаду штете и тужити „Дуфри” због кршења законских одредби о забрани неовлашћеног спречавања продаје часописа и новина.

На потезу Антимонополска комисија

Министарство трговине по Закону о трговини нема надлежност да трговцима наложи шта да нуде или продају, али ако је дошло до нарушавања конкуренције, оштећени издавачи могу да се обрате преставком Комисији за заштиту конкуренције, каже Жарко Малиновић, вршилац дужности помоћника ресорног министра.

– Догађај са Аеродрома „Никола Тесла” свакако је неуобичајен, али наши закони дају Комисији јасне ингеренције, а њене одлуке су обавезујуће – рекао је Малиновић.

Главни уредник недељника „Време” Драгољуб Жарковић сматра да у овој ситуацији има основа и за обраћање судовима.

– Спречавање дистрибуције штампе кажњиво је по закону, под претњом затворске казне. „Дуфри” је стекао монопол да продаје новине на аеродрому и сада могу да нас малтретирају, јер су у време Динкићевог управљања аеродромом добили привилеговани положај и имају уговор до 2021. године. Видећемо колика нам је штета нанета тиме што на једном од ударних продајних места, где годишње прође 4,5 милиона људи, нисмо могли да продајемо штампу. Надлежни органи морали би да реагују и затраже раскид уговора с монополистом који је направио и политички скандал, јер одсуство политичке штампе у очима јавности изгледа као цензура – изричит је Жарковић.

За спречавање продаје штампе – до три године затвора

Неовлашћено спречавање или ометање продаје или растурања часописа и новина, како пише у Кривичном законику, кажњава се новчано или затвором у трајању до једне године. Према члану 149 овог документа, ако то дело учини „службено лице”, казна затвора може бити изречена и у трајању до три године.