Сваке недеље – по две акције

Јесте да су сви уверени да само грађевинци раде непријављени, али не заостају ни кројачице, обућари, чак и инструктори у фитнес клубовима. Кад је реч о онима који раде а не примају плату, платни листићи су им исто што и меница па могу да ступе у акцијуОвдашњи инспектори за рад упркос мраку, радећи у трећој смени, откривају многе што раде „на црно”. Сваке недеље имају бар по две велике акције, походе сплавове, али не да би се опустили уз музику и пиће већ да би открили оно што би газде да сакрију. Прошле седмице на тапету су били фитнес клубови и теретане и у њима су у једном дану затекли и пописали 117 непријављених службеника и инструктора. Мада, кажу сведоци, брже од спортски настројене клијентеле у вежбаоницама трче сироти грађевинци када на капију ступе инспектори, иако су само који минут раније лагано мешали малтер и ређали цигле по зидовима.

Саговорник нам је Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка питања и социјалну политику. Његовим доласком у јуну прошле године, после посебне административне процедуре, инспектори су почели да раде од јутра до – сутра ако треба, јер тако се нађу у прилици да у правом тренутку буду на правом месту. Мада може и усред дана да им се деси да уђу у текстилни погон, као пре неку седмицу у Ваљеву, и установе да је свих 36 радница за машином било непријављено.

Када са терена пређемо на теорију морамо да се подсетимо да је Инспекторат управа у Министарству и има задатак да контролише спровођење једанаест прописа, пре свега законе о раду, потом о безбедности и здрављу на раду, о штрајковима, о заштити од дуванског дима... Посао за целу Србију поверен је инспекторима којих има око 240 и распоређени су у 25 округа Србије. Београдско одељење са педесет запослених је првостепени и другостепени орган и оно, сем што се бави радним односима, решава и жалбе на оно што су већ одлучивали инспектори по унутрашњости на основу закона за које су сви заједно надлежни.

1. Судови су затрпани споровима у вези са радним односом који се врло често отежу унедоглед, има ли ту неких бољих решења?

Када сам у јуну прошле године дошао у овај инспекторат морао сам да у што краћем року сагледам шта се и како радило и настојим да променимо све што је могло да би инспектори били ефикаснији. Од тада смо почели да уводимо новине, тако да од фебруара постоје и прекршајни налози који нашим инспекторима омогућавају да доносе решења, налажу и пишу захтеве за прекршајни поступак који се решава у прекршајном суду. Наши инспектори то примењују већ неколико месеци, али тек после јуна имаћемо пресек стања, што значи неке конкретније податке и бројке о томе колико су ефикаснији и шта смо постигли на терену. Инспекција рада је контролни орган и функционише тако што поступа по закону и има на располагању репресивне мере. Чини ми се да је најважније да делујемо превентивно, да бисмо утицали на свест и послодаваца и запослених да поштују законске одредбе. Ако бисмо успели у томе – било би како треба јер репресивне мере долазе тек на крају.

2. Шта су највећи греси послодаваца?

У овом тренутку кад је реч о радним односима има много непријављених радника или рада на црно. Потом долази нередовна исплата личних доходака, непоштовање радног времена и коришћења годишњих одмора, што све заједно спада у област коју регулише Закон о раду. Кад је реч о безбедности на раду, проблем је непоштовање одређене процедуре на градилиштима, месарама, у пољопривреди, јер било је повреда са смртним исходом, пуно пута и сами радници рутински поступају. Један од компликованијих случајева било је и повређивање радника у фабрици у Пироту, где су подигнуте три кривичне пријаве и два захтева за прекршајни поступак против руководилаца одређених служби због 12-13 прекршених ставки. То је преузео суд сада. Нажалост, тиме страдале људе не можемо да вратимо...

3. Уколико човек добије отказ, може ли нешто одмах сам да уради?

Они прво морају да покрену поступак пред прекршајним судом и одмах пошаљу жалбу инспекцији рада која ако послодавац није радио по законској процедури тог радника враћа на посао до разрешења прекршајног поступка. Када се разреши случај и суд каже да је све у реду радник остаје на месту где је био, ако је послодавац исправно поступио отказ је неминован. Све у вези са отказом прецизно је дефинисано изменама и допунама Закона о раду, мислим на целокупну процедуру. Уколико се радник покаже као несавестан, што је најчешћа замерка послодавца, онда је отказ неминовност, али пуно пута ту се поткраду неке формалности па цела ствар падне у воду ма колико послодавац био у праву.

4. Ни са технолошким вишковима многи не знају како да се изборе?

Постоји процедура и за то, ако је све урађено по закону ми не можемо ништа да учинимо да запосленог оставимо на послу. У Нишу смо недавно имали баш великог послодавца који је то лоше урадио и све отпуштене смо вратили на радно место.

5. Чини се да је, ипак, најгоре онима који раде а не примају ни динара месецима, има ли им помоћи?

Платни лист је, по изменама и допунама Закона о раду, папир на основу којег запослени може да наплати оно што је зарадио. Оверени листић је раван меници и радник који није добио плату требало би да се обрати прекршајном суду и суд ће у кратком року да пресуди да са рачуна фирме буде скинут новац. То се већ догодило у Крагујевцу, Панчеву, Алексинцу и у још неким градовима по Србији, мада често слушам како људи говоре да то није могуће. Јесте, могуће је. Многи здравствени радници су тако дошли до својих зарада. Нема разлога да тако не буде и убудуће јер то закон налаже.

6. Ако послодавац не даје платни листић, или на њему упише погрешне датуме и податке?

Тај радник ће се обратити нама или инспектору рада у свом месту, ми долазимо код послодавца и поступамо по законским одредбама. Све се то решава врло лако и брзо, налажемо да се листићи издају, они иду у суд и на наплату и крај приче, уколико рачун фирме није блокиран. Врло често се помињу стоматолошке службе чији су лекари остали без примања, не само оне са Старог града у Београду, већ и у Параћину где најављују штрајк и још неким местима, али то је предмет договора Министарства здравља  и фондова за социјално и ПИО.

7. Када се стигне до штрајка и ту постоје правила?

Инспектори морају најпре да утврде да ли је све у складу са Законом о штрајку, што значи шта ради послодавац и како делује штрајкачки одбор. Минимум процеса рада мора да се испоштује. Наравно, прво на видело излазе разлози за штрајк, мада инспектор рада одмах обавештава Агенцију за мирно решавање спорова да њени људи покушају да приближе ставове штрајкача и послодавца. Они су посредници који могу да уштеде време и труд који би се трошили ако би се неспоразум наставио. Колико штрајк може да траје – тешко је рећи, али што краће –то боље, свакако. У последњој години дана било је разних штрајкова, од оних који су трајали неколико сати до оних у просвети од неколико месеци. За адвокате је, ипак, сасвим сигурно, они су имали протест а не штрајк.

8. Може ли Агенција за мирно решавање спорова да „натера” послодавца који евидентно није у праву да поступи како би требало, да потпише колективни уговор и у складу са њим повећа плате, на пример, да врати укинуте дане годишњег одмора запосленима?

Име агенције говори да би њени посредници требало да мирно реше спор или неспоразум. Али, ако послодавац тврдоглаво одбија да поступи по закону само зато што му се тако прохтело, онда запослени могу да се обрате нашем инспекторату и ми то брзо решавамо. Самовоља директора се сасеца у корену, наравно искључиво по закону.

9. Рад на црно је посебна прича, има ли му лека?

Прво смо ми морали да се другачије организујемо да бисмо имали бољи учинак, а то значи да радимо у три смене. С друге стране, локални притисак на наше инспекторе избегавамо тако што када се раде ванредне контроле по Србији инспектор из матичног округа контролише стање у другом округу, и то је дало добре резултате. Исто тако су се инспектори ротирали и по делатностима, и то смо прво почели пре годину дана у јуну – трговина, грађевина и тако 16 делатности укупно – и свуда смо нашли непријављене раднике. У међувремену смо се повезали са базом података обавезног социјалног осигурања па пре поласка у контролу инспектор одштампа списак пријављених у фирми и лако утврди има ли и оних који раде а нису на списку. Затекне ли некога, напише власнику казну и већ сутра када се врати у канцеларију у бази података може да провери да ли је газда пријавио оне који су затечени у предузећу. Све је видљиво и ефикасно.

10. Како то изгледа на терену?

Почели смо у Нишавском округу, прешли у Панчево, Опово, онда отишли у Рашку и по Новом Пазару смо затекли много неправилности, као и код угоститеља у Врњачкој Бањи. Зато смо протеклих неколико недеља проверавали стање у Београду, радили су сви инспектори осим београдских и показало се да је то одличан принцип а и порука послодавцима да је боље да раде у складу са законом него да ризикују. Иако сви унапред знају да у грађевинарству има највише рада на црно, то није тачно. Има га свуда, рецимо у приватној фабрици обуће у Врању, у смени 135 затечених људи, 96 непријављених. У Бујановцу, у погону тридесетак пријављених, шездесет пет непријављених... У Ваљеву текстилна фабрика, 36 радница за машином шију и ниједна званично запослена. У хладњачи на Златибору 170 ради, 90 непријављених. Значи, нису то екстреми него појава која је претходних година добро пустила корене у Србији и са чиме се ми боримо.

------------------------------------------------------

Здрава конкуренција

Када инсистирамо да власник фирме пријављује запослене, то није само заштита права радника већ и послодаваца. Јер онај што не плаћа порез и социјално касније нижим ценама и неквалитетном робом конкурише ономе ко све чини по пропису и плаћа дажбине. Радећи на црно они убијају онај легални део привреде, па зато покушавамо да их колико је то могуће ставимо у исти положај. Онда је то здрава конкуренција, истиче Бојан Јоцић.Антрфиле 2

Боље да седе у мањим местима

Има и оних који замерају овдашњој инспекцији да је превише исцепкана по окрузима. Наш саговорник подсећа да су досадашње контроле показале да много жалби и притужби стиже „на локалу”, да мештани мањих места свакодневно долазе да питају за своја права и тешко да би боље могао да функционише укрупњени систем. Захваљујући томе што на сајту Министарства за рад Инспекторат има свој подсајт, сви они који желе могу да поставе питања и добију одговор или се информишу о ономе што их занима.

------------------------------------------------------

Лева рука, десни џеп

За инспекторе се увек везује корупција, јер људи лаконски закључе „узео паре сто посто”.

– Свакоме кажем ако има таквих инспектора да дођу и помогну ми да их препознамо и докажемо да узимају новац. Људи причају, причају, али када стигнемо до тренутка да упру прстом у неког одустају и кажу да неће да раде наш посао, да ми то сами видимо и откријемо. Сада могу и анонимно да пријаве преко сајта. Ипак, само реч није довољна, у сарадњи са службеницима Министарства унутрашњих послова који знају како се то открива и доказује спремни смо да преконтролишемо и наше редове и спремимо материјал за суд – напомиње Бојан Јоцић. Антрфиле 3

Колико индустрије – толико загађења

Имамо и два уређаја која контролишу токсичност и загађење у индустрији и нисмо до сада открили ништа што прелази дозвољене параметре, истиче директор Инспектората за рад.

------------------------------------------------------

О пушењу

У предузећу морају да буду заштићени и они који пуше и они који не пуше, подвлачи директор Јоцић, с обзиром на то да и Закон о пушењу спада у надлежност инспектората којим руководи. То значи да би они који дуване морали да добију свој кутак, што свакако нису, рецимо, врата радње где продавачице најчешће кафенишу и пуше као да су на паузи.