Грчка одлучила да одложи плаћање ММФ-у

Од нашег дописника

Атина – Грчка је одлучила да ММФ-у не уплати дуг од 300 милиона евра и затражила да целокупни јунски дуг од 1,6 милијарди евра исплати тек крајем месеца. Таква могућност као једнократан потез постоји у правилима Међународног монетарног фонда, а влада Алексиса Ципраса је одлучила да на тај начин остави простор да се ипак до краја месеца постигне договор о финансирању и добије обећани кредит.

Ако је судити према изјави министра економије Јоргоса Статакиса, у државној каси има пара, али је влада изабрала да не плати ову рату и цео дуг одложи. Министар инсистира на томе да је Грчка изабрала одлагање и да нису тачне тврдње ММФ-а да је разлог колапс у коме се земља налази. Статакис сматра да влада не може непрестано да прихвата нереалне захтеве кредитора јер, како је рекао, „има мандат народа да учини све како би променила услове под којима ће на новим основама враћати дуг и испуњавати своје обавезе”.

Шеф Еврогрупе Јерун Дејселблум сматра да тиме што није платила дуг Атина неће решити своје проблеме јер „да би спровела неопходне реформе Грчка мора да прихвати оштре, непријатне и непопуларне мере”.

Министар финансија Јанис Варуфакис, који је последњих дана видно по страни, у понедељак путује у Берлин где је предложио и састанак са немачким министром финансија Волфгангом Шојблеом. Међутим, како ствари сада стоје, Шојбле нема времена и, док се евентуално не нађе неки термин, Варуфакис је „на чекању”.

Руски председник Владимир Путин је позвао телефоном премијера Ципраса, а тема разговора била је билатерална сарадња и поновно актуелно питање грчког учешћа у изградњи гасовода „Турски ток”, али и позив за улазак у чланство инвестиционе банке БРИКС-а.

Разговор је уследио одмах после оштре грчке реакције на поруку Вашингтона да ће „ако уђе у аранжман са изградњом гасовода ’Турски ток’ Грчка вероватно постати део проблема али не и део прихватљивог решења”.

Премијер Алексис Ципрас не крије незадовољство због притисака Брисела и изненађење садржином предлога споразума који му је понудио председник Европске комисије (ЕК) Жан-Клод Јункер, јер, како каже, у форми у којој је презентован никада није био на дневном реду.

У саопштењу се наводи да је Ципрас пре свега огорчен што му немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд ни једног тренутка нису сигнализирали да постоји некакав други програм који се по условима битно разликује од оног што је била основа досадашњих разговора о тексту реформи. У телефонском разговору Алексис Ципрас је Меркеловој и Оланду јасно ставио до знања да је изненађен таквим развојем ситуације и поновио да Атина неће прихватити мере које су од ње тражили Јункер и  шеф Еврогрупе Јерун Дејселблум.

Ципрас је одложио свој поновни пут у Брисел и наставак разговора са Јункером и Дејселблумом јер сматра да је грчки предлог основа на којој на заседању Еврогрупе 18. јуна може да се евентуално донесе одлука о кредиту.

О детаљима грчког програма и новим захтевима кредитора који су преговоре довели у ћорсокак, премијер Ципрас у парламенту намерава да разговара са политичким лидерима опозиционих партија како би још једном чуо њихово мишљење.

Кад је реч о расположењу у редовима његове Сиризе, све је очигледније да постоји велики отпор да се пристане на даље уступке који су, како је то рекао и сам Ципрас после сусрета у Бриселу, „нереални у односу на земљу која је последњих година у дубокој рецесији, којој је потребна мало ваздуха како би обновила економију и стала на ноге”.