Царина чувала багер „да не испари”

Београдско предузеће БМД „Бау” купило је у септембру 2014. у Словенији половни багер марке „катерпилар М318Ц”. Набавка је финансирана банкарским кредитом. Током уобичајене царинске процедуре, припадници Управе царина утврдили су прекршај због, наводно, нетачно наведених података о пореклу багера. Ревносни цариници су на основу плочице прикачене на багеру, закључили да увезена машина не потиче из једне од земаља ЕУ, већ из САД. Због тога, закључили су, не испуњава услове за примену института „преференцијалног порекла из ЕУ”, односно увоза без плаћања царине.

Царина је задржала багер дуже од пет месеци као робу сумњивог порекла.

Зоран Аћимовић, представник предузећа БМД „Бау”, тврди да је Царина погрешила и оштетила увозника, уместо да поступи сходно Протоколу III уз Споразум о стабилизацији и придруживању у коме пише: „Увознику мора бити понуђено преузимање робе уз све потребне мере предострожности”.

Царина је поднела и захтев Прекршајном суду у Београду за покретање прекршајног поступка против предузећа – увозника.

Аћимовић тврди да је увозник прикупио и Царини доставио све доказе домаћих и страних извора који су потврдили управо супротно: да машина, ипак, потиче из Немачке.

– Као круна опсежног доказивања порекла, уследило је и обавештење Финансијске управе Словеније којим она потврђује исправност кључног документа о пореклу и о кретању робе (тзв. образац ЕУР1), уз изјаву да роба испуњава услове за добијање статуса, преференцијалног порекла из ЕУ – додаје Ђорђевић. – Тиме су се већ били стекли услови да Управа царине престане са неадекватним, а по предузеће економски веома штетним понашањем. Суочена са непобитним доказима, Царина је, напокон, почетком марта 2015. године, одустала од захтева за покретање прекршајног поступка. Машина је после довршетка процедуре царињења и плаћања пореза (ПДВ), преузета тачно након 172 дана.

Предузеће је на добром путу, тврди Аћимовић, да од државе добије правичну надокнаду за насталу штету, а Управа царина би требало да се позабави овим случајем и да казни кривце.

У Управи царина кажу да су цариници у случају спорног багера поступали управо онако како се од њих очекује – посумњали су у веродостојност доказа о пореклу робе. Тврде да су имали сасвим оправдан разлог – плочица на багеру садржи „есенцијалне податке о возилу”. Подаци са те плочице се нису слагали са подацима у документацији (на њој је угравирано УСА, док се у документацији о пореклу наводи Словенија). Цариници питају – шта би се десило да су без провере прихватили доказ о пореклу спорног багера и тако државни буџет оштетили за 10.000 евра? Тек тада би се, кажу, поставило питање њиховог „неадекватног поступања”?

– Посао цариника је да сумњу провере, а најбоље би било и да је докажу – казују у Царини. – Радећи по наведеном принципу, током 2014. године Царина је спречила готово 7.500 прекршаја, а вредност одузете робе достигла је непун 21 милион евра. Некада се догоди да сумња није оправдана и да буде одбачена, што је нормално. Багер је задржан под царинским надзором, док не стигне провера порекла из друге администрације, зато што је постојала озбиљна бојазан, а на основу неких претходних искустава, да багеру може да се изгуби сваки траг. Касније би га било немогуће наћи, јер се грађевинске машине региструју само једном и контрола њиховог кретања је због тога много тежа него код осталих возила која се региструју једном годишње.

Из Царине још напомињу да брзина провере порекла неке робе не зависи од њих, него од друге стране која треба да достави доказе. Уколико за ту машину не постоји доказ о ЕУ пореклу, власници треба да плате царинске дажбине и тај новац иде директно у буџет.

„Управа царина неће штитити ниједног појединца уколико је направио пропуст и због тога је Одељење Унутрашње контроле одмах почело да прикупља доказе у вези са поменутим случајем који још увек није окончан”, поручују из Управе царина. И додају да оштећени имају право да надокнаду штете потраже на суду, а суд ће утврдити ко је „неадекватно поступао”.