Вагони возе у стечај

Краљево – У случају да се угаси Фабрика вагона пропашће Краљево. Та оцена често се може чути од старијих Краљевчана, оних који ово предузеће памте као гиганта машиноградње. Стварност је сасвим другачија. У погонима се одавно не ради, а ових дана стотинак запослених спречава извршитеље да у име поверилаца, попишу преостале машине. Неке су већ за дуг радницима, на име неисплаћених плата, демонтиране и однете.

Око 620 радника не одустаје од тога да се пресуде изврше, а за најновији програм отпремнина на име технолошких вишкова пријавило се 430 запослених. Да не узму ту накнаду и да даље деле судбину фабрике определило се око 220 радника. Спас од ,,черупања” погона и предах од неколико месеци, док се нешто извесније не деси, директор Зоран Миновић очекује у покретању предстечајног поступка...

Само пре месец дана, реагујући на наш текст о могућем стечају фабрике, Миновић је писао ,,моја мисија је да Фабрику вагона подигнем из пепела”. Додао је да су за фабрику озбиљно заинтересована два стратешка партнера, а пријавило се још четири. Само се, наводно, чекала Агенција за приватизацију да осмисли модел продаје.

– Можда директор то искрено мисли и жели, али се све то завршило на писму о намерама. Потенцијални купци у фабрику нису долазили, арадници су изгубили поверење. Ми смо давно предлагали да се руководство заложи да ово предузеће уђе у оних 188 фирми које иду у стечај и очисти од дугова и вишка запослених. Ништа од тога није уважавано, да би директор сада државу кривио за то што му за предстечајни поступак нису благовремено јавили – објашњава нам Момчило Вилотијевић, председник Индустријског синдиката у Фабрици вагона.

То „кашњење” се често понављало. Памти се случај о чудном закашњењу документације за поменути социјални програм. На побуну радника директор Миновић је тврдио да је све послато на време, а министар Александар Вулин ,,да је за закашњење документације, упркос продуженом року, искључиви кривац менаџмент Фабрике вагона”. Једва се ово, уз додатни рок само за ,,вагонџије“, исправило.

Такође, и ових дана директор Миновић, оптужује Агенцију да није осмислила модел приватизације па га је, наводно, онемогућила у остварењу своје мисије. Као кривце за судбину из Фабрике вагона означавају се и посланици и локално руководство, а државном секретару Драгану Стефановић директор Миновић приписује и ,,анимозитет према овом колективу”. И, опет каже да је између државе и фабрике било прекида комуникације и да је тек 28. маја у предузеће стигла инструкција за могући предстечајни поступак.

– Још пре годину дана нама је, баш на састанку у Агенцији за приватизацију саветован стечај, јер је речено да помоћи од државе више неће бити, а да Фабрика вагона не може самостално у опоравак. Но, то је тада, овде игнорисано – каже Вилотијевић.

Иначе, уместо оних најављиваних купаца и стратешких партнера Миновић се недавно уздао у помоћ бивших стручњака, а сада пензионера. Часна, емотивна и носталгична била је та намера бивших ,,фабриканата”, али су за њихову визију требале паре. Опет ваљда од државе. Тако, сада Миновић спасоносно решење најављује у пребијању одштете од око седам милиона евра, које је суд досудио бившим власницима Фабрике вагона украјинској фирми ,,Азов импекс”, због нереално приказаног стања приликом купопродаје, тако што би они дошли и наставили посао.

Да ли уистину Фабрика вагона, уз све те терете и директорске ,,мисије”, може да настави производњу и крене колосеком опоравка? Миновић је, пре неколико дана, новинарима рекао да може. Дознајемо, међутим, да се он, као технолошки вишак, пријавио за отпремнину...