Маратонац из градског аутобуса

Томa Пуја из Београда, возач аутобуса на траси линије 59, у слободно време бави се бициклистичким кросом. Један је од неколицине наших бициклиста који ће 16. августа стартовати на познатoм бициклистичком маратону Париз–Брест–Париз, укупне дужине 1.230 километара, која мора да се пређе за 90 сати, са свим паузама и одмором.

 „Бревет”, што значи сертификат, и „Рандоне”, у слободном преводу „дуго путовање”, називи су за ову дугу бициклистичку вожњу која датира још од 1891. године. Тада за професионалце, а сада за аматере из читавог света који су испунили норме (дужинска и временска ограничења). Да би се квалификовали за ову вожњу која се одржава сваке четврте године (не трку, јер нема победника), испити су на 200, 300, 400, 600 и 1.000 километара. Ове године  је чак 60.000 људи из читавог света покушало да се прикључи чувеном „Рандонеу“, а шансу ће добити свега 10 одсто. После цикломаратона у Америци „Коуст ту коуст”, од западне до источне обале, у дужини од 4.500 километара, oво је и најпознатији бициклистички крос на свету.

Тома Пуја (са бициклом) на испиту од 1.000 километара код Голупца 

Евиденциони картон оверавају представници организатора, што подразумева да сте испунили све испите по правилима овог дугопругашког бициклизма. А правила су веома строга, са безбедносне и техничке стране. Бициклиста је потпуно самосталан за време трајања вожње и не може да прима никакву помоћ од трећих лица, осим на контролним тачкама.

– Потпуно сте сами и са, чини се, немогућим испитом пред собом. Најважније је да не промашите контролне пунктове, званичну руту кроса, јер нису дозвољене пречице или скретања. Ако погрешите морате да се вратите на тачку са које сте скренули са трасе. Добијете чип и кад год да кренете, сваког од шест хиљада учесника прате у сваком тренутку преко сателита да није прекршио строга правила. Све кварове морате сами да отклањате, без помоћи, и да сачувате здравље, јер су временски услови оштри, уз врућину, кишу и хладноћу на планинама – каже за на лист Тома Пуја, који се бициклизмом бави још од 14. године, када је возио активно у БК „Чукарички”.

Специјални режим исхране и тренинга спроводи већ више од годину дана, припремајући се за старт 16. августа у Паризу у не баш лаким условима. Ради у ГСП-у на линији 59 и покушава да остатак дана искористи за неопходне тренинг вожње од 200 километара, као припрему за напорни крос.

Прошлогодишње квалификације помогле су му да стекне искуство за овако захтевну вожњу у кратком интервалу, када је за три дана спавао свега пет-шест сати прешавши 1.000 километара.

– Кад смо кренули низ Копаоник видео сам све дупло, напори су заиста велики – прича овај витални педесетогодишњак.

Још десетак возача из Србије пролази управо кроз квалификације и Тома мисли да неће бити једини бициклиста испред Ајфелове куле који ће понети нашу заставу и дрес. Иако представља Србију на маратону, све трошкове пута, смештаја и организације сноси сам.

– Помало ме све тешкоће подсећају на филм и одлазак наше фудбалске репрезентације у Монтевидео – окреће све на шалу овај упорни човек. Биће велика помоћ ако им Бициклистички савез Србије помогне за опрему и превоз до Француске, како је обећано. Углавном, радује се што бициклистички покрет код нас расте и људи схватају предности здравог живота. Нада се да ће развити тробојку Србије под Тријумфалном капијом у Паризу када се 20. августа овај напорни бициклистички маратон буде завршио.

Иштван Декањ