Кад држава рефундира домаће летовање

Премијер Александар Вучић позвао је ових дана министре, али и грађане, да годишњи одмор проведу у земљи. Намера му је, чини се, да посебним пореским подстицајима приволи што више будућих путника да Медитеран замене српским планинама, бањама и језерима.

Колике и какве олакшице туристи могу да очекују и како ће се то одразити на државну касу за сада се не зна. У ресорним министарствима финансија и туризма сазнајемо да је све на нивоу идеје и да та замисао председника владе тек треба да буде разрађена.

Према писању таблоида Влада Србије припрема уредбу која би прописала да грађанима, који одмор проводе у земљи, буде враћен део пореза од плаћених хотелских и других услуга уз приложен фискални рачун. Премијер је узор за тако нешто нашао у словачкој влади премијера Роберта Фица која је на овај начин подстакла развој туризма.

Слично су од почетка кризе радили и други државници. Владимир Путин је прошле године позвао политичаре, али и запослене у јавном сектору Русије да годишњи одмор проведу на Криму и у Сочију, додуше не нудећи пореске олакшице, али свакако желећи да помогне домаћем сектору туризма.

Још се не зна да ли ће српска влада можда прекопирати модел који је својевремено применила код повраћаја ПДВ на храну и опрему за бебе. Према актуелним прописима, да би родитељима били надокнађени трошкови од њих се тражи да приложе фискални рачун, да њихова куповина не пређе одређени износ и, наравно, да им примања нису већа од максимално дозвољених. У том смислу Влада Србије би осим фискалног рачуна, од туриста могла да тражи да у одређеном хотелу проведу најмање седам дана ако желе ослобађање или умањење пореза на додату вредност.

Порез на хотелски смештај иначе износи 10 одсто, док је на храну и пиће који се троше у хотелским ресторанима 20 процената. Требало би подсетити да је претходна влада крајем 2013. године повећала порез на хотелске услуге са осам на десет одсто. Првобитно је било планирано повећање од чак 20 одсто. Хотелијери су се бунили и остала им је нижа стопа ПДВ-а. Тадашњи министар финансија Лазар Крстић рекао је да би виша стопа била економски оправдана само у Београду, док би уништила све хотеле у унутрашњости.

Ако се зна да се из земље изнесе милијарду евра за летовање у иностранству, потез премијера је економски оправдан, сматра Тома Момировић, председник Пословног удружења хотeлско угоститељске привреде „Хорес”. Он каже да се многе земље против кризе боре обарањем пореза на хотелске и угоститељске услуге. Директива Европске уније је да ПДВ на услуге ресторана буде 15,8 одсто. Бугарска је у томе отишла најдаље када је за 50 процената оборила ПДВ на храну и пиће.

– Када би премијеров предлог заживео и када би се делимично или потпуно умањио ПДВ на угоститељске услуге значило би свима. Не верујем да би држави драстично пали приходи, јер би се сигурно већи број грађана одлучио за боравак на нашим планинама, језерима и бањама. Грађани би могли да рачунају на ниже цене и до 15 одсто – каже Момировић.

М. Авакумовић