Двобој због Космета

Од нашег сталног дописника 
Њујорк, 15. фебруара – Разговор међу дипломатама у холу на другом спрату УН прекинут је, баш кад је био најзанимљивији, на недипломатски начин. „Немам више времена за вас, јер журим да заузмем место, док га још има, у сали”, рекао је један од саговорника и хитрим кораком се упутио ка просторији Савета безбедности.

Убрзо је сала била дупке пуна. Ванредно интересовање изазвано је ванредним околностима – захтевом Србије, уз подршку Русије, да се хитно одржи састанак тог органа надлежног за међународну безбедност поводом најаве Приштине да ће за који дан прогласити „независност Косова”.

Седница је, на инсистирање Америке, била затворена за јавност, али је ипак дозвољено присуство делегацијама заинтересованих земаља, изван чланства Савета. Појавили су се представници више од 50 нација. У публици је чак, вероватно, било више амбасадора него што их је у 15-чланом саставу Савета. Поред Србије, чији је министар спољних послова Вук Јеремић овом приликом био у улози централног говорника, шефове мисије су у публици имали и Словенија, Босна, Црна Гора, Шпанија, Португалија, Финска…

Многи од „гостију” су дошли јер су забринути због могућног „преседана при пасивности Савета у суочавању са сепаратизмом”, регистровао је хроничар из „Инер сити преса”. Забринутих, другим речима, због могућности да два главна фактора међународних односа испадну „другоразредни играчи”: државе – јер би из најављеног отцепљења Косова полет могле да добију снаге за њихово разграђивање, а Савет – јер мимо његове изражене воље група земаља (из ЕУ, уз подстицај САД) претендује да преузме део надлежности које њему непосредно припадају.

Јучерашња седница је потврдила, заправо, да расту зебње да би „косовски случај” могао да изазове сецесионистички талас, супротно уверавању Запада, које су поновили Британац Џон Сојерс и Американац Алехандро Волф, да се ради о „јединственим околностима које неће утицати на друге ситуације”. Истовремено се испоставило да је двобој за статус Космета знатно шири од несагласности Београда и Приштине. Јер се, практично, о питању „чија је та покрајина” надмећу две најмоћније организације – Уједињене нације и Европска унија.

Европљани, тако, журно припремају мисију за Космет, а неки и признавање његове наговештене независности. Већина чланица Савета се, међутим, на синоћној седници Савета заложила за наставак преговора, па и очување надлежности овог органа који је садашњи статус те покрајине регулисао Резолуцијом 1244. Уз то је Русија, као и Србија, затражила да шеф Унмика, сходно добијеном мандату, прогласи неважећим акт о независности.

Уједно, западне силе понављају да ће потезе предузимати на основу „Ахтисаријевог плана за надзирану независност Косова”, иако он није усвојен на Савету. Москва и Пекинг захтевају, пак, да решење буде у складу с међународним правом и да буде прихватљиво и Београду и Приштини. Шест земаља је, како се чује, у синоћној дебати посебно нагласило значај поштовања територијалног интегритета земаља.

Испољила су се, опет, суштинска неслагања између Вашингтона и Москве. Заменик америчког амбасадора Волф је сугерисао да је Савет „блокиран”, посредно замеривши за то другој страни. Руски амбасадор Виталиј Чуркин је, међутим, указао да је већина у Савету активна и за наставак преговора, а да с тог курса одступају подржаваоци „Ахтисаријевог плана”.

Ова двојица дипломата су се конфронтирала и због – приоритета у временима. Волф је поновио да је „јединственост косовског случаја последица политике етничког чишћења Слободана Милошевића”. Чуркин му је реплицирао констатацијом да „Милошевић одавно није на власти, да је умро у току суђења”, и да је „Србија данас другачија – демократска и мирољубива земља, која је у преговорима храбро предлагала многа решења, нудећи Косову највећу могућну аутономију”.

У целини узев, ставови сила, с правом вета, остају непромењени. У правцу независности Косова делују Америка, Британија и Француска, док су Русија и Кина против такве једностраности лишене одлуке Савета безбедности, а за стриктно поштовање међународног права.

Иако амерички представник тврди да је „процес окончан”, то јест да дебата у Савету о Космету „не може да понуди ништа ново”, процес у УН може да се – настави. Наговештавају се, уз остало – нове ванредне седнице Савета безбедности. На питање новинара да ли ће Русија затражити такав састанак ако у недељу дође до једностраног проглашења независности покрајине Србије, Чуркин је одговорио: „Саветујем вам да за викенд останете у Њујорку.”

Није искључено да такви ванредни боравци учестају. Сходно – локалној и широј – „ситуацији на терену”.

-----------------------------------------------------------

Минутажа

Њујорк, 15. фебруара – По завршетку седнице Савета безбедности неколицина учесника је наступила и пред већим бројем окупљених новинара. Износили су ставове својих земаља и одговарали на питања.

Телевизија УН регистровала је разлике у трајању тих контаката, које изражавају степене интересовања и спремности за образлагање. По два минута су с новинарима остали – председавајући Савета, панамски амбасадор Рикардо Алберто Аријас и његов британски колега Џон Сојерс. Заменик америчког амбасадора Алехандро Волф је „утрошио” три, а руски амбасадор Виталиј Чуркин 16 минута. Рекорд је припао министру спољних послова Србије Вуку Јеремићу, чији је разговор с новинарима трајао 18 минута.