Барел стреми ка „стотки”

Цена нафте на светском тржишту опет се приближава рекордној суми од 100 америчких долара за барел, пренела је јуче агенција АФП.

Напети односи званичног Каракаса и америчке петролејске компаније „Ексон Мобил” због национализације бушотина те нафташке фирме у области Ориноко и потоње одлуке међународних судова да замрзну имовину Венецуеле у вредности од 12 милијарди долара – један су од главних узрока нове рунде поскупљења барела.

Влада Уга Чавеса сматра да је „Ексон Мобил” тешко преценио вредност национализованих бушотина у региону „Черо Негро”. По Каракасу, вредност одузетог нафтног налазишта је 1,2 милијарде долара. „Одштетни захтев на 12 милијарди долара је претеривање”, упозорио је министар енергетике Венецуеле Рафаел Рамирез.

Пети снабдевач Америке нафтом, Венецуела је у међувремену појачала претње Сједињеним Државама.

„Каракас је прекинуо сарадњу са ’Ексон Мобилом’. Ако нафташкој компанији Венецуеле замрзнута имовина у иностранству не буде враћена, Каракас би врло брзо могао потпуно да обустави извоз нафте у САД”, најавио је Чавес.

Глобалне берзе јуче су се нашле у неверици да ли би Венецуела била стварно спремна да заврне славину моћном северном партнеру.

„Невероватно је да би Венецуела могла да оде тако далеко, али док год постоји неизвесност она ће потпиривати поскупљење нафте”, процену са лондонске берзе пренео је Ројтерс.

Америчко министарство енергетике јуче се умешало у случај „Ексон Мобил- Ориноко”.

Државни секретар енергетике САД Сем Бодман обећао је да ће због смањених испорука из Венецуеле „Ексон Мобилу” дати на располагање нафту из Централних резерви, ако буде неопходно.

„Снабдевачи тржишта САД са Средњег истока најавили су да ће прискочити у помоћ у случају да Венецуела донесе радикалну одлуку”, наговестио је Бодман.

На ту вест, барел лаке америчке нафте поскупео је јуче готово за пола долара и достигао вредност од 96,05 долара.

У међувремену, преговарачки рејтинг САД са водећим светским произвођачима нафте подривају све тмурније прогнозе америчке Централне банке о економском курсу највећег светског потрошача црног злата.

Ален Гринспен, бивши гувернер Централне банке САД (познатије као Федерална управа резерви или Фед), проценио је ове седмице да је „америчка привреда на ивици рецесије”. Садашњи гувернер Феда, Бен Бернанке признао је пред Банкарском комисијом америчког Сената да „америчка привреда има невеселу перспективу” пре свега због скупе нафте, краха хипотекарног тржишта прошлог августа и још несагледиве кредитне кризе. Тмурни тонови из врха америчког финансијског естаблишмента замаглили су најновије релативно позитивне извештаје са америчког тржишта рада, као и вест о паду трговинског дефицита САД у 2007. години.

Дијагноза америчке Централне банке поклопила се јуче са проценом ОПЕК-а . Наиме, туробна прогноза Бена Бернанкеа о даљем успоравању америчке привреде сложила се анализом ОПЕК-а да западњачка привреда посустаје, и да картел нема зашто да повећава испоруке нафте свету, да би чак могао и да смањи испоруке црног злата у 2008. години.

Нафташки картел који снабдева 40 одсто нафте на глобалном тржишту (сада око 32 милиона барела дневно) јуче је проценило да ће свету у 2008. бити потребно мање нафте него лане. ОПЕК планира да у 2008. пласира на тржиште око 31,53 милиона барела нафте, знатно мање од очекивања Међународне агенције за енергију која брине о потребама највећих потрошача западног света.

„На светском тржишту нафте, договорене испоруке црног злата све чешће су неизвесне, а односи између произвођача и потрошача све су напетији”, коментаришу берзе.

Превирања у Венецуели и Нигерији су тренутно најозбиљнији геополитички катализатори нове рунде поскупљења нафте, процењује агенција Блумберг.