Влада ће финансирати 23.198 бруцоша

Влада Републике Србије одобрила је уписне квоте за све државне факултете и високе школе струковних студија за школску 2015/2016. годину и први пут прецизно навела колико додатних места има за студенте са инвалидитетом, припаднике ромске националности и држављане Србије који су средњу школу завршили у иностранству.

Према одлуци владе, на првој годину основних студија на факултетима биће места за 17.263 бруцоша који ће се школовати о трошку државе, док је на високим школама предвиђен упис 5.935 академаца. Највише места, традиционално, добио је Универзитет у Београду – 9.461, а најмање Универзитет уметности – 284.

Гледано по групама факултета, највише индекса ће и овога пута бити подељено на економским, правним, филозофским и филолошким факултетима, а најтеже ће се до индекса долазити на медицинским и уметничким факултетима.

На већини факултета биће места и за студенте са инвалидитетом, у просеку по два-три, а на највише београдском Филолошком факултету – седам. Слично је и у категорији бруцоша припадника ромске националности и наших држављана који су средњу школу завршили у иностранству. За све три категорије студената ће на Београдском универзитету бити места за 270 бруцоша о трошку државе, на Универзитету уметности девет, у Крагујевцу 63, у Нишу 87, у Косовској Митровици 33, а 21 у Новом Пазару.

Високе школе струковних студија такође ће примити бруцоше из ове три категорије, по 65, а највише на Београдској политехници (12 укупно). За разлику од факултета, овде је влада највећи број индекса предвидела за техничке, технолошке и електротехничке школе, мада, када се на буџетске студенте дода број самофинансирајућих, ипак ће највише уписне квоте поново бити на економским и медицинским школама, које су међу младима и најтраженије.

Др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање, за „Политику” каже да будући бруцоши прво морају да се распитају да ли студијски програм на који се пријављују и та установа имају акредитацију.

– Важно је да се добро распитају. На интернет страници Комисије за акредитацију налази се водич за студенте са списком акредитованих програма. Поред тога важно је да провере шта је то што се тражи, а шта је то чега има вишка на тржишту рада. Ово често није у складу са интуицијом или са саветима бака и дека, то је нешто што је најбоље проверити гледајући у податке и статистике. Препоручујем интернет страницу Републичког завода за статистику или Националне службе за запошљавање као извор – саветује Шуваков.

Он додаје да је, наравно, важно усагласити жеље и могућности, али је најважније да младе не очекују да неко други уместо њих одлучи.

– Родбина, наставници, држава могу бити саветодавци, али свакако та одлука је само на њима. Нема много момената у животу када се доносе овакве одлуке и важно је да у најмању руку буду тога свесни – истиче помоћник министра.

Када је реч о вишим нивоима студија, влада је одобрила уписне квоте и за мастер (5.680) и докторске студије (775). На Универзитету у Београду, о трошку буџета ће се школовати 3.519 мастера и 527 докторанада, на Универзитету уметности 253 плус 33, на Универзитету у Крагујевцу 480 плус 64, на Универзитету у Нишу 1.011 плус 115, Универзитету у Приштини 307 плус 21, а на Државном универзитету у Новом Пазару места ће бити за 110 мастера и 15 докторанада о трошку државе.

Број места за студенте који сами плаћају школовање одређују факултети и високе школе, а аутономија универзитета подразумева и да високошколске установе саме одређују цену студија. Већина њих је послушала препоруку Министарства просвете и није подигла цену индекса за наредну школску годину, неки су чак и смањили, а остаје да се види пред сам упис како ће се понашати они који су школарину подигли у просеку за 10 одсто (стопа инфлације).

„Политика” ће 23. јуна објавити свој други Водич за бруцоше, у којем ће будући бруцоши моћи да пронађу уписне квоте и школарине за све државне и приватне универзитете.