Ципрас и Јункер журе да премосте разлике

Од нашег дописника

Атина – По свему судећи, Грчка ће већ идуће недеље са кредиторима коначно закључити споразум о финансирању. Сусрет премијера Ципраса са председником Европске комисије Жан-Клод Јункером, други по реду у протекла два дана, резултирао је обостраном жељом да се убрза процес усаглашавања и хитно превазиђу разлике у ставовима.

Очекује се да би споразум могао да буде постигнут већ на следећем заседању Еврогрупе 18. јуна. На тај начин, после усаглашавања пакета реформи у коме је Ципрасова влада учинила много уступака, отвориће се пут за добијање обећаног кредита од 7,2 милијарде евра, а нација ослободити свакодневног страха од могућег банкрота.

У пракси, остало је још мноштво питања која треба усагласити, али је чињеница да је смањена тензија између Атине и Брисела која је претила да доведе до краха преговора. По оцени овдашњих медија, сусрет премијера Ципраса са канцеларком Меркел и француским председником Оландом, који су показали спремност да у Бриселу за време самита ЕУ посредују у критичној фази преговора, разбио је лед. Закључак да преговоре грчке владе са институцијама треба интензивирати ради проналажења решења за отворена питања и оцена двоје лидера да Ципрасова влада показује истинску жељу да се нађе компромис прихватљив за обе стране – дали су наду да ће ускоро бити нађено решење.

„Политички лидери Европе прихватили су и разумели потребу да се дође до одрживог решења које ће помоћи Грчкој да оствари раст привреде, обезбеди одрживост дуга и у исто време очува социјалну кохезију, сигурност и стабилност”, изјавио је Алексис Ципрас после сусрета са Меркеловом и Оландом.

Ангела Меркел, која на грчки проблем гледа са више разумевања од свог министра финансија Волфганга Шојблеа, сматра да је најважнији циљ да Атина остане у еврозони.

С обзиром на то да Ципрасова влада има само две недеље да закључи споразум са повериоцима пре него што програм кредитне помоћи истекне крајем месеца, али, у исто време, доспе и рок за јунске дугове према ММФ-у од 1,6 милијарди евра, не сме се дозволити одуговлачење као што се не сме дозволити решење које би било лоше за Грчку, ЕУ и еврозону, навео је француски председник Оланд.

Очигледно, Атина ће морати или да пристане на нове уступке, а то је за премијера Ципраса опасан сценарио у парламенту и редовима његове Сиризе, у којој тврдо крило позива да се раскину односи са повериоцима и да Грчка даље иде сама, чак и по цену изласка из монетарне уније.

Министар финансија Јанис Варуфакис је у парламенту, одговарајући на питања посланика, нагласио да „влада, као и цео народ жели добар споразум, али не по цену тога да повериоци поново управљају Грчком”. Варуфакис је поновио да је земљи потребно реструктурирање дуга, те решења која су реална. То, по речима министра финансија, свакако није пристанак на примарни суфицит од један одсто у овој години јер је за остварење таквог циља потребна додатна буџетска штедња.

„Ми још у преговорима са институцијама нисмо дошли до програма реформи какав бисмо желели и који би одговарао интересима Грчке”, каже Варуфакис и подвлачи да ни захтеви за повећањем ПДВ нису реални и да ће бити још много усаглашавања.

Последњи подаци грчке статистичке службе показују да је незапосленост 26,6 одсто, што је пораст одсто у односу на претходни период, када је износила 26,1 одсто. У првом кварталу ове године посао је изгубило преко 25.000 људи, што значи да је без посла 1,27 милиона Грка. Међу незапосленима је и даље највише младих, чак 51,9 одсто. Хиљаде висококвалификованих Грка напустило су земљу, а у последње четири године то је учинило њих 20.000.

У исто време, Врховни суд Грчке наложио је влади, чија је благајна празна, да поништи одлуку о смањењу пензија, коју је претходна влада донела 2012. као део мера штедње које су од Атине, у замену за кредите, захтевали кредитори. Одлука суда нема ретроактивно дејство, али обавезује Ципрасову владу да се основне и допунске пензије врате на ниво 2012, када су смањене од пет до десет одсто. То значи да би влада која ни овако не зна где да уштеди требало да обезбеди допунске 1,4 милијарде евра за испуњавање ове одлуке суда, који је иначе већ 2014. године поништио смањење плата и пензија у полицији, војсци, ватрогасној и поморској служби. Управо смањења плата и пензија, чему се грчка влада енергично опире, тренутно је спорно питање у преговорима са повериоцима.

Важна победа Ципрасове владе јесте испуњавање предизборног обећања да ће државни радио и ТВ ЕРТ наставити с радом. Откако је пре две године једностраном одлуком тадашњег премијера Самараса ЕРТ једноставно угашен, 11. јуна сви радио и телевизијски канали поново раде.