Насер Орић у затвору, Томислав Николић у Сарајеву

Иако је Томислав Николић још пре двадесетак дана поручио да неће ићи у Поточаре 11. јула, прва званична посета српског председника Сарајеву неминовно ће бити у знаку 20 година од злочина у Сребреници. Најава две резолуције – у Савету безбедности УН и Европском парламенту – и хапшење ратног команданта Насера Орића створиле су атмосферу која није нимало погодна за даљу релаксацију односа Србије и БиХ.

Шта очекује председника Николића у Сарајеву 16. јуна, када ће разговарати са члановима тројног председништва Босне и Херцеговине Бакиром Изетбеговићем, Драганом Човићем и Младеном Иванићем?

Иако дуго припремана и најављивана, околности у којима ће доћи до Николићеве посете су се последњих дана промениле – по српској оптужници у Берну је ухапшен Насер Орић, бивши командант муслиманске војске у Сребреници, што је за последицу имало и промену атмосфере у Сарајеву, у којем је данас заказан и велики митинг подршке ратном команданту Сребренице. Бошњаци Орићево хапшење доживљавају као недопустиву провокацију, а организатори протеста су најавили да ће од власти БиХ тражити прекид дипломатских односа са Србијом и повлачење амбасадора из Београда.

То што је Николић тврдо и недвосмислено пре двадесетак дана саопштио да не иде у Поточаре 11. јула на комеморацију поводом две деценије од сребреничког масакра и то што је понудио члану председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу да иду заједно у обилазак српских и бошњачких стратишта у Сарајеву се види као покушај релативизовања жртава. Они не пристају да се пореде злочини над српским живљем у околини опседнуте Сребренице и масакр у Сребреници, који сматрају геноцидом.

Док Насера Орића Срби доживљавају као симбол злочина над Србима, за Бошњаке је он симбол отпора у опседнутом граду и неко кога је Хашки трибунал прогласио невиним.

Јавност у Сарајеву је свесна тога да Београд сматра да су злочини српских снага над Бошњацима и Хрватима строго кажњавани у Хагу, а да су злочини над Србима остали некажњени. И сам председник Србије је у више интервјуа давао сличне изјаве.

У Сарајеву је, међутим, на велико одобравање наишао Николићев интервју за ТВ БиХ из априла 2013, када је рекао да су за њега Срби у Републици Српској Босанци.

Мада се та његова изјава није допала људима у РС и мало коме у Србији, упућени оцењују да је он тиме зарадио поене код међународне заједнице, која је закључила да је пружио доказ да се променио од времена када је био заменик Војислава Шешеља.

Поред тога што је одбио позив да присуствује обележавању двадесет година од злочина у Сребреници, председник Николић је у јуну прошле године одбио и позив званичника БиХ да отпутује у Сарајево на обележавање почетка Првог светског рата, уз објашњење да не може да иде тамо где ће неко да оптужи његов народ.

Овога пута, Томислав Николић одлази у Сарајево у прилично нестабилној атмосфери која на овај или онај начин дотиче српско-босанскохерцеговачке односе. 

Аналитичари сматрају да је добро је да се срећу највиши представници Србије и БиХ, али да ово ипак није најсрећнији тренутак за разговоре.

Оцењујући да је у последњих шест месеци дошло до захлађења односа у региону, политички аналитичар из БиХ Жарко Папић каже за наш лист да недавни догађаји то захлађење на неки начин појачавају, али да је његово мишљење да су то управо моменти када треба разговарати да би се ствари поправљале и када треба ићи у такве посете. „Боље је да се очи у очи каже оно што се мисли да би позиција била јаснија”, наглашава Папић и додаје да не зна да ли ће посета можда, из разноразних разлога, пре свега унутрашњих проблема у БиХ, евентуално бити отказана.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, такође наглашава да је добро да долази до сусрета, јер они стварају позитивнију атмосферу, али додаје и да није добро када такве посете прате негативне „нуспојаве”. „Далеко боље би било да се та посета дешава у некој далеко позитивнијој атмосфери. Сем манифестационог, не верујем да ће та посета имати неке даље домете”, подвлачи он, уверен да је исувише усијана атмосфера око унутрашње ситуације у БиХ и око Сребренице, те да тренутно постоји превише политичких калкулација.

„Најбоље би било да се та посета деси у атмосфери која отвара неке шансе за будућност. Велика су сада очекивања од Србије да помогне процес стабилизације БиХ, то јест стварања функционалне државе од ње. Све оно што Србија ради када је реч о БиХ гледа се кроз ту лупу, па је кроз ту лупу виђен и претерано срдачан однос са Милорадом Додиком и РС, мада се очекивало и најављивало да ће нова власт направити отклон од Додикове политике. То се за сада није десило”, каже Попов, који иначе сматра да је добро било и то што је премијер Вучић, након избора за премијера, у мају прошле године изабрао да оде у Сарајево. Невоља је, међутим, како подвлачи, то што за тим не следи ништа даље.

-----------------------------------------------------------------------------------------

Вучић: Волео бих да је Србију неко питао о резолуцији

Премијер Александар Вучић изјавио је јуче да би волео да је Србију неко нешто питао о најављеној резолуцији о Сребреници – али није, те да зато не може и неће то да коментарише.

Вучић је рекао да тај документ није видео и да би зато било неозбиљно да га коментарише. „Оно што нисам видео не могу да коментаришем. И нећу. Било би неозбиљно. Моја изјава обавезује”, рекао је Вучић.

Када би, како је рекао, било шта рекао о том питању, онда би то имало утицај, значај и важност. „Волео бих да су се неки консултовали с Србијом. До сада ме нико ништа о томе није питао, а колико видим, ни никог другог у Србији. Зато не могу да се изјашњавам о том питању, али тај круг који се прави је за нас веома, веома тежак и, нажалост, помало опасан”, казао је премијер.

Вучић је поручио да је то све што може да каже у овом тренутку, те да, када је реч о тој теми, неће бежати од новинара и јавност.

Упитан да ли ће ићи у Сребреницу 11. јула, када се навршава 20 година од злочина, премијер је рекао да му је потребно још мало времена за изјашњавање о томе, хапшењу Насера Орића и односима са Бошњацима.

Премијер је поновио и да Србија жели да има најбоље могуће односе са Бошњацима, да ће инвестирати у те односе и да од те политике неће одустати. Танјуг