Молитвеник донео несугласице

Суботица – Фототипско издање Молитвеника свештеника и просветитеља Ивана Антуновића, који је штампан први пут након 1884. године, уместо помирења и смирености, узбуркао је односе унутар буњевачке заједнице у Суботици. Поводом 200 година од рођења Ивана Антуновића, Молитвеник су заједно штампали Буњевачка матица и Католичко друштво „Иван Антуновић“.

У овом саиздаваштву необично је то што КД „Иван Антуновић“, на чијем челу је свештеник Андрија Анишић, заступа став да су Буњевци део хрватског народа. С друге стране, Буњевачка матица окупља Буњевце који сматрају да су аутохтони народ, и одбијају сврставање под скуте било које друге националне заједнице.

Због тога је и на конференцији за новинаре, када је представљен овај њихов заједнички подухват, свештеник Анишић рекао да су се на почетку договорили да се о пореклу Буњеваца неће расправљати јер је то питање око којег се не слажу.

Међутим, сада је критика подухвата дошла од стране других удружења која окупљају Буњевце. Савез бачких Буњеваца (СББ) огласио се саопштењем у којем даје подршку Националном савету буњевачке мањине да се не дозволи, како су навели, тиха асимилација Буњеваца у Хрвате.

Савез бачких Буњеваца је пренео закључке Националног савета који је позвао Буњевачку матицу да одустане од саиздаваштва књиге са Католичким друштвом „Иван Антуновић“ и да те активности настави под покровитељством Националног савета. Подсећа се да је став Националног савета да удружења уписана при овом телу треба своје активности да спроводе у складу са општим циљевима остваривања права припадника буњевачке националне заједнице.

У разговору за „Политику“ Мирко Бајић, председник СББ-а и председник Извршног одбора Националног савета, каже да је ово осетљиво питање посебно у тренутку када Буњевци, преко својих представника из Националног савета, у поступку отварања поглавља 23. у придруживању ЕУ износе ставове о аутохтоности буњевачке националне заједнице.

– Стављањем печата Буњевачке матице уз печат КД „Иван Антуновић“ које негира аутохтоност Буњеваца, заправо се даје легитимитет ставовима који оспоравају њихову самосвојност. На овај начин одступило се од изворних принципа Буњевачке матице – каже нам Бајић. За њега није спорно учествовање свештеника Андрије Анишића, али не кроз Католичко друштво са чијим ставовима о пореклу Буњеваца постоји неслагање.

С друге стране, Иван Седлак, председник Буњевачке матице, у разговору за наш лист каже да не види ништа спорно у овом издавачком подухвату, да је дело штампано на штокавској ијекавици, тј. народном буњевачком говору, а да је и свештеник Анишић предговор написао такође на буњевачком.

– Стално смо приговарали свештеницима да нема мисе на нашем буњевачком, а они су нам одговарали да обреди не постоје на буњевачком. Са овим Молитвеником доказали смо да постоје и поклањамо га нашем народу. Ово је питање религијске припадности и нема везе са националним опредељењем – каже Седлак.

Међутим, у разговорима и у Буњевачкој матици и у Националном савету незванично се може чути да је основни камен спотицања уређивања статуса Буњевачке матице, тј. њено руководство сматра да она и даље треба да остане удружење, док су у Националном савету ближи идеји о потреби да она пренесе своја оснивачка права, делом или у целости, на Национални савет и региструје се као установа која ће бити финансирана не по пројектима већ по програму.