Свитац на звезданом небу

У мрклом мраку, на своду новозеландске пећине Ваитомо светле хиљаде зеленкастожутих звездица. Ова необична светлост у тами је дело ларве новозеландског свица (arachnocampa luminosa), која на тај начин долази до хране.
Као и други инсекти, и новозеландски свитац пролази кроз четири фазе развоја: од јајета, преко ларве и лутке, до одрасле животиње. Најдужи период живота проводи као ларва, која је, кад измили из јајета, дугачка свега три милиметра. Да би нарасла и направила залихе хране за последњи, најважнији животни стадијум, ова вечито гладна ларва непрекидно лови, и то уз помоћ необичних мамаца. На своду пећине разапне снажно свилено влакно, а са њега спусти и до седамдесет висећих нити, на које прикачи лепљиве капљице слузи. Да се нити не би запетљале, ларва их плете на подручју на којем нема ветра.

Кад заврши посао, "укључи" своја светла и чека жртву. Хиљаде капљица, као огледалца, рефлектују светлост коју ларва свица производи, стварајући тако илузију звезданог неба. Да би овај сјај дошао до изражаја, новозеландски свитац живи на тамним и влажним местима - у пећинама и у близини потока. Привучени сјајем, пећински комарци, мушице, мољци, мрави, стоноге, па чак и пужеви, ухвате се на лепљиве капљице. Ова смртоносна лепљива маса не само да их спречава да побегну, већ их и паралише. Привучена подрхтавањем свилене нити, ларва, као рибар, извлачи своју жртву на кончићу, а затим исиса сокове из ње, или је прогута целу. Своје ловиште бесомучно штити: ако му се приближи нека од рођака доћи ће до борбе на живот и смрт.

Што је плен крупнији, ларва брже расте, а њен сјај постаје јачи. Светлост коју производи новозеландски свитац није врућа као она која потиче од ватре и сијалица. Сјај његовог тела је последица хемијске реакције две хемикалије које се налазе у пределу стомака: луциферазе и луциферина. Ларва се сија чак и док се излеже. За шест до дванаест месеци, колико проведе у овом животном стадијуму, пресвуче се пет пута и нарасте до четири центиметра.

Кад довољно ојача, ларва се умота у своје лепљиве нити и мирује око две седмице. Затим из гомиле свиленкастих влакана излази одрасли свитац, ситнији од ларве од које је настао. Пошто одрасле животиње немају уста, њихов животни век је кратак. Због тога, чим им се осуше крила мужјаци одлећу у потрагу за женком. Проналазе је пратећи плавозеленкаста светла. Женске лутке светле све снажније што је време изласка одраслих јединки из њих ближе, тако да женка има "мушки одбор за дочек". После борбе између мужјака, она ће се парити са победником. Тиме је улога мужјака завршена и он ће одмах угинути. Женки преостаје најдуже двадесетак часова да положи стотинак јајашца, после чега ће се и њен живот завршити.