Невесте џихада

Зашто се стотине девојака и жена придружујu милитантним исламистима који по Ираку и Сирији стварају калифат са амбицијом да га прошире на велике делове света?

Иако „невесте џихада” чине мањи проценат међу око 17.000 странаца који се боре за Исламску државу, њихово растуће присуство иза линија фронтова рата по Ираку и Сирији користи се за глорификовање Светог рата али и чистоте исламске вере.

Током последње три и по године контингент странаца Исламске државе постао је двоструко већи од француске Легије странаца и окупио је више добровољаца него ратишта Авганистана, Чеченије или Босне, где су многи стицали борбена искуства. Расте нова генерација Осама Бин Ладена.

Међународни центар за студије радикализације (ИЦСР) из Лондона сматра да је око 3.300 џихадиста дошло из Западне Европе, више стотина из Босне, Албаније, са Косова и из Србије, стотинак из САД и Канаде, а има их и из Индије, Аустралије и са Новог Зеланда.

Сви су се одазвали апелу вође Исламске државе Абу Бакра ал Багдадија који је муслимане света позвао да дођу на територију његовог калифата: неке да се боре, друге да раде у администрацији, као доктори, судије, учитељи, инжењери.

Агитатори самопрокламованог калифа преко друштвених мрежа позивају и младе жене да им се придруже и помогну Светом рату. Део њих путују за мужевима, друге одлазе да би засновале породице.

Из Босне и Херцеговине је до децембра 2013. за Сирију отишло двадесетак жена са 16 деце, од којих је најмлађе имало пет месеци, а најстарије 17 година. Из Словеније је отишла једна Босанка са словеначким држављанством, једна жена из Црне Горе, а било је и случајева из босанске дијаспоре.

Иако се понекад сликају потпуно покривене, са калашњиковом у руци, од жена се не очекује шахада, жртвовање на фронту, већ брига о породици и подизање деце.

Европске девојке се удају или док чекају на турској страни границе или одмах по уласку у Сирију. Младожења је довољно. За све је у сиријском северном граду Aл Баб отворен „брачни уред”, који парове, између осталог, усељава у станове и куће које су оставили њихови власници бежећи од рата, известила је сиријска Опсерваторија за људска права, опозициона група са седиштем у Британији.

Иако су „невесте џихада” муслиманке или су прихватиле ислам, по доласку у Сирију по џамијама одмах добијају прецизна упутства како треба да буду обучене да „не би запале у вулгарност” или да не би биле „позориште за очи оних који их гледају”. Парфем је забрањен, а безоблична одећа треба да спречи да се виде обриси тела. Руке и глежњеви морају да су покривени. Мушкарац који добацује жени јавно се бичује.

Женама се каже да никада не излазе саме већ искључиво у друштву мужа, брата или блиског рођака. У супротном ризикују бичевање.

Извештава се да су многе девојке разочаране оним што су доживеле, али испоставља се да је одлазак међу џихадисте пут без повратка. Према последњим подацима европских влада које прате колико се особа враћа из Сирије и Ирака, само две од око 600 девојака из Западне Европе, неке са не више од 13 година, успеле су да напусте исламисте. За разлику од њих, близу трећине мушкараца вратило се са ратишта Блиског истока.

Показује се, међутим, да одлазак младих Европљанки да би постале „невесте џихада” није њихов једини мотив. Младе жене прикључују се Исламској држави из различитих разлога, открива најновије заједничко испитивање Института за стратешки дијалог и ИЦСР.

Неке одлазе у знак протеста због онога што доживљавају као притисак на муслимане и растућу исламофобију, друге да би се придружиле сестринству жена које деле иста уверења. Тиме се разбија стеротип да се ради о девојкама испраних мозгова, невиних жртви исламистичке пропаганде.

Уколико се надају да ће спречити да се нове жене и девојке придружују исламистима, или покушавају да спрече могући тероризам при повратку, власти морају да узму у разматрање закључке овог испитивања.

Ништа ту није наивно. Понајмање романтично како би кованица „невесте џихада” могла да звучи. Посвећивање мушкараца и жена мисији Исламске државе показало се много опасније него што се чинило пре годину дана, када су џихадисти кренули у поход који им данас омогућава контролу половине територије Ирака и Сирије.

Кључна улога жена Исламске државе је да буду узорне супруге и да подижу нову генерацију џихада, али студија показује да оне имају кључну пропагандну улогу и да, користећи европске језике, преко друштвених мрежа придобијају нове регруте.

Ерин Салтман и Мелани Смит, аутори студије, прочешљали су више од стотину профила женских миграната Исламске државе и дошли до закључка да оне најчешће говоре о осећању заједништва и припадности.„То се често супротставља дискусијама о лажним осећањима или површним релацијама које су претходно имале на Западу”, кажу аутори. „Ово трагање за значењем, сестринством и идентитетом је водећи фактор жена које се одлучују да путују на Блиски исток”.

Оне, пак, које су кренуле вођене младалачким романтичним сновима удаје у земљи џихада убрзо ће открити да се иза прича о групама жена које уз свеће вечерају на обалама Еуфрата крије сурова стварност најбруталније терористичке организације на свету.