Слобода је извикани појам

• На­ма ни­ко не­ће ко­ман­до­ва­ти! Ра­ди­ће­мо шта нам се ка­же она­ко ка­ко нам се хо­ће. 

• Ако нам се од­мах не скло­ни­те с пу­та, ни­шта нас не­ће спре­чи­ти да ло­ше про­ђе­мо! 

• На­ше исто­риј­ско НЕ у по­бољ­ша­ној ва­ри­јан­ти гла­си: ДА. 

• Ср­бин сам, али не­мам на­ме­ру да се због то­га сва­ки час из­ви­ња­вам. Јед­ном днев­но је са­свим до­вољ­но. 

• Обе стра­не су оста­ле при сво­јим ста­во­ви­ма, с тим што је на­ша по­ка­за­ла за­ди­вљу­ју­ћу до­след­ност, а њи­хо­ва ужа­сну твр­до­гла­вост. 

• Ми твр­ди­мо да су два и два пет. Ко у то не ве­ру­је, не­ка нам по­ве­ру­је, па ће се и сам уве­ри­ти. 

• Лоп­та је опет у на­шем дво­ри­шту, с том раз­ли­ком што је ово­га пу­та реч о ке­си пу­ној ђу­бре­та. 

• Ни­шта не бри­ни­те! Шти­ти­ће­мо и ва­ша људ­ска пра­ва кад их бу­де­те има­ли. 

• Ми хит­не ме­ре го­ди­на­ма при­пре­ма­мо пре не­го што их без од­ла­га­ња спро­ве­де­мо.

• Да су чет­ни­ци би­ли исто што и уста­ше, за дом спрем­них да­нас не би би­ло.

• И ја сам чи­нио рат­не зло­чи­не, али ни­сам не­ка­кав сен­ти­мен­та­ли­ста ко­ји би са­да о то­ме на­ду­гач­ко и на­ши­ро­ко рас­пре­дао.

• Ко­лек­тив­но лу­ди­ло је под­но­шљи­ви­је кад се ни­ко по­себ­но не из­два­ја.

• При­мер ур­ба­ног по­на­ша­ња: 

си­ло­ва­ње у лиф­ту.

• Упао сам у за­се­ду са­о­бра­ћај­не по­ли­ци­је због ло­ше сиг­на­ли­за­ци­је. Ни­је­дан во­зач ми ни­је сиг­на­ли­зи­рао опа­сност на дру­му. 

• Ко ни­је спре­ман да за­га­зи до чла­на­ка, тај не тре­ба ни да ула­зи у но­ви­нар­ство. 

• Ква­ли­тет про­гра­ма је у те­сној ве­зи с гле­да­но­шћу. Глу­пе еми­си­је су нај­гле­да­ни­је.

• Хра­на би мо­гла да бу­де на­ша наф­та. Су­де­ћи по ми­ри­су и уку­су, она то већ и је­сте. 

• Ко то та­мо лу­па? Не­ки пи­сац раз­би­ја та­буе. 

• Што­шта ни­је хте­ло у пе­сму, али пе­сник је био не­у­мо­љив. 

• Све и да има хи­ља­ду та­квих као што је он, ни­је­дан му не би био ра­ван.

• Пи­сац тро­том­них ро­ма­на вр­ши за­ни­мљив екс­пе­ри­мент на жи­вим љу­ди­ма. Он све вре­ме пом­но ис­пи­ту­је гра­ни­це чи­та­о­че­вог стр­пље­ња.

• Ње­го­ва про­за је из­у­зет­но вре­дан по­ку­шај да се не­што на­пи­ше.

• По­што ње­го­ве књи­ге не зо­ву на чи­та­ње, сав те­рет па­да на мар­ке­тин­шку слу­жбу.

• И то ми је не­ка књи­га! За пет ми­ну­та сам је пре­ли­стао.

• Мој укус је то­ли­ко пре­фи­њен да ми се баш ни­шта не сви­ђа.

• Убра­но во­ће ни­је по мом уку­су. Тен­ден­ци­о­зно је ис­трг­ну­то из кон­тек­ста.

• То­ли­ки реч­ни­ци, а ни­јед­не уте­шне ре­чи.

• Реч­ник срп­ског је­зи­ка је пре­пун ма­ње по­зна­тих ре­чи, а нај­по­зна­ти­јих у ње­му не­ма. 

• Са­ти­ри­чар је ху­мо­ри­ста ко­ме се осла­ди­ло да бу­де го­рак. 

• Кри­ти­ча­ри ка­жу да ми је но­ва књи­га бо­ља од прет­ход­не. То зна­чи да пи­шем и бо­ље и ло­ши­је од се­бе. 

• Да сам хтео да бу­дем са­свим пре­ци­зан, не бих ко­ри­стио ре­чи. 

• Ја не­по­сред­но ко­му­ни­ци­рам с Бо­гом јер сма­трам да се са­мо у ди­рект­ним пре­го­во­ри­ма мо­же не­што по­сти­ћи. 

• У мо­јој ку­ћи се зна ко је га­зда, али не бих во­лео да се то раз­гла­си. 

• Вре­ме нај­бр­же про­ле­ти у ка­фа­ни. Ево, су­тра се ра­ди, а то је већ да­нас.