Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грчка: Криминал је оно што нам је ММФ урадио

Грчка: Криминал је оно што нам је ММФ урадио
Алексис Ципрас

Од нашег дописника

Атина– Грчка чека позив и у сваком тренутку је спремна да настави преговоре – порука је Атине међународним кредиторима који владу Алексиса Ципраса сматрају одговорном за крах преговора у Бриселу и неизвесну ситуацију око финансирања презадужене Грчке, док Ципрас узвраћа оптужбом да је оно што је ММФ урадио економије његове земље – криминал.

„Најбоље решење за земљу био би владин споразум који нас после шест месеци опет неће вратити у исту ситуацију. Међутим, тешко је преговарати са више поверилаца који имају различито виђење. Једни желе пакет реформи, мере штедње и реструктурирање дуга, други само мере, али не и смањење дуга”, поручио је премијер Ципрас, који је разговарао са лидерима опозиционих партија, које, уколико споразума буде, о његовој коначној судбини одлучују гласањем у парламенту.

Говорећи у парламенту пред посланичком групом Сиризе, премијер је нагласио да не може да прихвати предлоге поверилаца који би значили само наставак рецесије, мера штедње и беде. После четири месеца преговарања са повериоцима, влада је понудила програм реформи који би требало да задовољи све критеријуме и буде основа за споразум о ослобађању неопходног кредита.

„Као одговор на наше предлоге уручили су нам документ од пет страница у коме су били побројани нереални и неприхватљиви захтеви, међу којима и захтев за смањење пензија”, рекао је Ципрас и закључио да би прихватање таквих мера било не само велика грешка већ и пристанак на понижавање владе и народа. Ципрас сматра да је дошло време за јасне одлуке и да европски партнери морају да одлуче да ли ће ММФ са својим погрешним одлукама и нереалним захтевима и даље бити део споразума. Мораће да их оцене јер, како је рекао Ципрас, ММФ сноси „криминалну одговорност за стање у коме се Грчка данас налази”.

Министар финансија Јанис Варуфакис указује да кредитори имају и различите „црвене линије” и да је у таквим условима тешко преговарати. Он, како је рекао, не намерава да на самиту Еврогрупе у четвртак повериоцима представи било какве нове мере, али истиче да је грчки преговарачки тим спреман да у сваком тренутку покуша да са повериоцима нађе решење. Према речима званичног представника за штампу, Атина је учинила много уступака и сада чека потезе Брисела.

„Ми смо већ прешли наше границе и сада је на институцијама да покажу жељу за компромисом”, изјавио је Гаврил Сакеларидис.

Из Брисела и европских метропола упозоравају да време истиче и да је неопходан јасан споразум. Француски председник Франсоа Оланд каже да нема времена за губљење и да се стигло до ситуације која може бити врло тешка уколико не буде споразума.

Председник Европске централне банке сматра да је потребан чврст договор који ће омогућити Грчкој фискалну стабилност и привредни раст јер је такво решење важно не само за владу у Атини већ за целу Европу. Марио Драги поручује да ће наставити да подржава грчке банке све док су оне кредитно способне.

Повериоци сматрају да све зависи од одлуке Грчке јер је, како кажу, „лопта у њеном дворишту”, док Атина исту такву поруку упућује Бриселу.

У овдашњој јавности и даље се дискутује о неочекиваним и нереалним захтевима ММФ-а да се кроз смањење пензија за готово 20 одсто, што Ципрасова влада категорички одбија, уштеди додатних 1,8 милијарди евра и исто толико кроз повећање ПДВ на основне намирнице, струју, воду, транспорт... Испитивања јавног мњења показују да владајућа Сириза са 35,1 одсто води у односу на другопласирану Нову демократију, за коју се опредељује 23 одсто Грка. Премијеру Ципраса 60 одсто Грка даје свој глас, док је популарност министра финансија Јаниса Варуфакиса незнатно опала током последњих месеци.

Ципраса у петак очекује нови сусрет са руским председником Владимиром Путином. Грчки премијер прихватио је позив да учествује на економском форуму у Санкт Петербургу, где ће, између осталих, бити и представници Кине, још једног блиског привредног сарадника Грчке.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.