Судар америчких династија

Џеб Буш је објавио да се кандидује на председничким изборима следеће године, после којих би могао да постане трећи Буш у Белој кући, где такође жели да се усели и други Клинтон, односна припадница друге америчке политичке династије Хилари Клинтон.

Званични улазак у трку са скупа у Мајамију никога није изненадио јер је Буш (62) месецима у неформалној кампањи током које се сусретао са гласачима и новинарима. Политичко искуство стекао је као гувернер Флориде (1999–2007), али му је најјача референца припадност једној од три најмоћније политичке породице (ту су и Клинтонови и Кенедијеви). Син Џорџа Буша и брат Џорџа Буша млађег, бивших председника, опуштено улази у кампању јер су му породичне везе и богатство већ обезбедиле сараднике и финансијере. Према сазнањима „Хафингтон поста”, он почиње изборну утакмицу са сто милиона долара сачуваних управо за ову прилику, а донације тек треба да пристижу у његов изборни штаб. Зато његов изборни слоган „Џеб!” нетачно поручује гласачима да је он личност за себе, независан од оца и брата. Вероватно због тога поред њега у Мајамију није био ниједан од њих. Истина, познато презиме доноси и терет, у шта се Џеб уверио одговарајући на питања о владавини старијег брата Џорџа, због којег су прве асоцијације на помен презимена Буш –  ратови у Авганистану и Ираку, Гвантанамо и Абу Граиб. Џеб се оклизнуо на овом породичном наслеђу пре него што је и ушао кампању јер није умео да одговори на питање да ли би и он напао Ирак. Прво је одговорио да би и он одобрио инвазију, што је касније повукао, да би засад као и већина Американаца стајао на становишту да је ирачка авантура била равна катастрофи. Његови спољнополитички ставови нису сасвим јасни, мада је порадио на имиџу јастреба када је током прошлонедељне посете Европи истакао да је Владимир Путин „силеџија” који заслужује одлучнији одговор САД „да би се спречила будућа агресија”. На овај пут је кренуо да би у очима гласача стекао спољнополитички кредибилитет, као што је на изборима 2008. Хилари Клинтон тврдила да има потребно спољнополитичко искуство јер је путовала светом као прва дама.

Републиканци у Џебу виде кандидата који има неоспорну предност оличену у контактима и новцу, али и неког ко им избија најмоћније оружје за критиковање најснажније ривалке у Демократској странци Хилари Клинтон. Немогуће је да конзервативци њој спочитавају непотизам ако и сами у први план истичу човека који је најпознатији по томе чији је брат односно син. Због тога су се против њега окренули и неки његови страначки саборци и ривали на партијским изборима (који претходе коначном обрачуну између победника у Демократској странци и победника у Републиканској странци) који тврде да је за једну модерну демократију и републику срамота да је стално воде имућни појединци, чланови две, три утицајне политичке породице, блиско повезане са крупним капиталом на Волстриту.

Обраћајући се симпатизерима на енглеском и шпанском (који течно говори), Џеб Буш је обећао раст економије од четири одсто и 19 милиона нових радних места. Није објаснио како ће стићи до таквих резултата, али се зато обрушио на економску политику Барака Обаме, односно на стални дефицит буџета. Окретање економији није се много исплатило Џебу. Критичари и медији попут сајта „Вокс” већ га подсећају да је Америка упала у рецесију за време владавине његовог брата који се толико задужио да би водио ратове да је у поређењу са њим сваки демократа прави фискални конзервативац. Инсистирањем на економији Буш би могао да помогне својој ривалки Хилари Клинтон јер је раст о којем он говори последњи пут забележен за време владе њеног супруга Била Клинтона.

Џеб Буш се противи абортусу, истополним браковима и еутаназији, али за најтврдокорније републиканце није довољно друштвено конзервативан, углавном због тога што се залаже да 11 милиона илегалних имиграната у САД добију папире и остану у земљи. Његова супруга Колумба је Мексиканка, што њихово троје деце чини Хиспаноамериканцима, па Буш рачуна и на гласове ове мањине, традиционално склоне демократама. Према последњој анкети Си-Ен-Ена, Буш ће се помучити да победи страначке такмаце, док се победа Клинтонове међу демократама узима као мање-више готова ствар. Да Американци данас бирају између њих двоје, она би победила са 51 одсто гласова, док би се за њега определило око 43 одсто бирача. Џеб је одувек важио за „паметног сина” у породици па би губитак избора за њега значио велико разочарање ако се узме у обзир да је такве изборе двапут добијао „онај други син”.

Ј. Стевановић