Ухапшен судија Вишег суда у Београду

Судија Вишег суда у Београду Бранислав Блажић ухапшен је због сумње да је извршио кривично дело трговина утицајем. У акцији коју су заједно спровели МУП, Служба за борбу против организованог криминала и Тужилаштво за организовани криминал, поред Блажића, ухапшени су и Зоран (63) и Ђорђе Матић (34), због сумње да су починили исто кривично дело. Према информацијама из МУП-а, осумњичени су ухапшени у акцији сузбијања корупције.

Осумњичене Матиће полиције је ухапсила на граничном прелазу Хоргош, приликом њиховог покушаја да напусте територију Републике Србије, док је судија Блажић ухапшен јуче око девет часова ујутру, у свом стану.

Коментаришући хапшење, министар полиције Небојша Стефановић рекао је да постоје основи сумње да је Блажић у дужем временском периоду, коруптивним деловањем и коришћењем друштвеног положаја, примао новац и друга материјална добра како би утицао на исход судског поступка који се води против осумњиченог Ђорђа Матића. Министар је оценио да је и ова, као и акција од пре два дана, у којој је ухапшено 29 полицијских и девет царинских службеника и један грађанин, доказ да у Србији нико није заштићен уколико је прекршио закон.

– Нико неће бити заштићен ни значком, ни судијском функцијом, ни било каквим другим статусом у друштву или имовинским стањем, уколико постоји сумња да је прекршио закон. Ово је доказ да се Министарство унутрашњих послова и Влада Републике Србије потпуно предано боре против корупције и криминала у нашем друштву – рекао је Стефановић.

Према наводима кривичне пријаве, како сазнаје „Политика”, судија Блажић је од Матића узео 1.700 евра да би код судије Врховног касационог суда издејствовао повољан исход поступка. Судија је, према незваничним информацијама, као члан већа требало да одлучује о ванредном правном леку, односно захтеву за заштиту законитости у Матићевом предмету. Првостепени поступак против Матића вођен је пред Вишим судом у Новом Саду, због кривичног дела пореске утаје.

Ухапшени Зоран и Ђорђе Матић донедавно су се бавили угоститељством. У њиховом власништву били су хотели „Таш” и „Сајд ван”, као и вила „Мистик” у Београду. Према незваничним информацијама, они су недавно продали ове објекте и сада се баве трговином.

Према истим информацијама, приликом претреса стана у којем су живели, пронађено је око 30.000 евра, сат марке „ролекс” и неколико комада оружја за које нису имали дозволе.

Бранислав Блажић један је од 837 судија који нису прошли општи избор 2010. године, али је, као и његове неизабране колеге, одлуком Уставног суда 2012. године враћен на судијску функцију. Као судија Вишег суда члан је другостепеног кривичног одељења овог суда.

Блажић је дугогодишњи члан Федерације кјокушинкаија, а тренутно се налази на месту Генералног секретара савеза „Кјокушинкаи Србија”.

Блажићев бранилац Владимир Петровић за „Политику” каже да је реч о „симулираном и фингираном кривичном делу” и да поступак који је покренут против његовог клијента има политичку позадину.

– Реч је о одмазди бивших челника српског правосуђа, односно Министарства правде и Високог савета судства – рекао је Блажићев бранилац.

Адвокат Петровић поднео је јуче попoдне захтев за изузеће поступајућег заменика тужиоца за организовани криминал и тужиоца за организовани криминал Миљка Радисављевића. Уколико његов захтев буде одбачен и предмет буде прослеђен суду који одлучује о одређивању притвора, Блажићев адвокат, како је најавио, затражиће и изузеће свих судија Посебног одељења Вишег суда.

У Друштву судија Србије сматрају да сви учиниоци кривичних дела морају да буду кривично гоњени, како они који су правосуђу, тако и они ван њега.

– Указао бих да све окривљене штити претпоставка невиности све до изрицања осуђујуће правноснажне судске пресуде. Нагласио бих и да су судије непристрасно водиле поступке против својих колега и да никада нису правиле разлику међу окривљенима – каже за „Политику” Константин Митић Вранкић, председник УО Друштва судија Србије.

Трговина утицајем

Трговина утицајем је новије кривично дело, уведено 2009. године, а до сада је у Србији за ово дело поднет веома мали број кривичних пријава. Реч је о кривичном делу које је тешко доказиво, а притом обухвата много више од „обичне” злоупотребе службеног положаја. Трговина утицајем заменила је раније кривично дело противзаконитог посредовања, а има много сличности са примањем и давањем мита. Спада у кривична дела корупције, а често се описује као „криминал белог оковратника”. Запрећена је казна од шест месеци до пет година затвора, а за теже облике и до 10 година затвора. Потребно је доказати да је у радњама осумњиченог постојао процес у којем је он користио своју функцију, друштвени положај или утицај да би за награду или неку другу корист посредовао у томе да се изврши или не изврши нека службена радња.