Нема пара за веће плате и пензије

Нема економског основа за повећање плата и пензија, јер би њиховим враћањем на претходни ниво, мањак у државној каси поново достигао прошлогодишњи ниво, чиме би се поништиле све остварене уштеде. Овим речима је Павле Петровић, председник Фискалног савета, на конференцији за новинаре коментарисао актуелне трендове у буџету. Каже да са премијером Александром Вучићем на ту тему чланови Фискалног савета уопште нису разговарали, нити су се тим поводом састајали, али да је став Међународног монетарног фонда (ММФ) по том питању јасан.

– Приликом прве ревизије аранжмана Зузана Мургасова, шефица мисије, рекла је да повећање личних примања није могуће док се удео плата у бруто домаћем производу (БДП-у), односно свему што грађани и привреда створе за годину дана, не смањи на седам, а пензија на 11 одсто БДП-а. Како сада ствари стоје то неће моћи да се оствари пре 2017. или чак 2018. године. Према томе, одговор из ММФ-а тада је недвосмислено био „не” – казао је Петровић и додао да чак и скромно повећање плата и пензија од један одсто не би имало никаквог смисла.

Зашто су чак и скромне повишице сада без основа можда најбоље говори податак о издацима за камате. Ови расходи достигли су 140 милијарди динара. Планирани издаци за јавне инвестиције су мањи (122 милијарде), а неким другим виталним функцијама попут, полиције, здравства и образовања да и не говоримо. Проблем је што ће се расходи за камате из године у годину повећавати за 0,5 одсто БДП-а. Толико су годишњи издаци за науку и технологију, на пример.

– Чак и када бисмо остали у месту, односно да минус у каси задржимо на садашњем нивоу, потребно је да нађемо додатне уштеде у износу у ком су годишњи трошкови раста камата. А план је да се мањак у каси додатно смањи у наредним годинама – каже Петровић.

При том, до 2017. године, издаци за камате у буџету достићи ће четири одсто БДП-а. Толико сада издваја Грчка, на пример.

Према оцени Савета, дефицит ће до краја године бити око пет одсто, што је ниже од плана (5,9), а у односу на прошлу годину представља смањење од око 1,5 одсто. Крај 2014. године Србија је дочекала са минусом у каси од 6,6 одсто. Постоји могућност да дефицит буде и мањи од пет одсто, уколико се јавне инвестиције не реализују у пуном обиму или се на заврши процес реструктурирања. Петровић, међутим, сматра да такве уштеде не би биле добре, јер су јавне инвестиције у прва четири месеца већ биле мање од плана за трећину. Ако се тим темпом настави до краја године, Петровић сматра да би уштеде у буџету по основу јавних инвестиција биле један одсто БДП-а.

– То би било веома лоше, јер је инфраструктура у Србији слаба, а улагање у јавне инвестиције једина је полуга којом може да се подстакне привредни раст. Дакле, без обзира на коначан резултат, стварне и трајне уштеде су оне које би дефицит спустиле на пет одсто у овој години – рекао је Петровић.

Нижи ниво мањка у каси за њега је „одличан резултат”, али оно што је друга страна медаље и што је лоше је што структурне реформе још нису започете, а оне су пресудне за оздрављење јавних финансија. Иако се решавањем предузећа у државном власништву не би оствариле велике уштеде, нерешавањем тог проблема индиректно би се велики трошкови превалили на буџет. На пример, прошле године индиректни трошак који је пао на леђа пореских обвезника био је око милијарду евра (три одсто БДП-а), а сада је око 700 милиона евра (око два одсто).

Фискални савет и даље остаје при својој ранијој прогнози да привредног раста ове године неће бити и да ће економска активност бити у паду од 0,5 одсто. 

Када је о отпуштањима реч, у овој институцији сматрају да је добро што је Министарство државне управе и локалне самоуправе направило план, али се даље од тога није мрднуло. Питање је сада како ће ресорна министарства спроводити то у пракси. Потребно да се ове године реализује најава владе о отпуштању девет хиљада запослених, али и да се са отпуштањем настави и следеће године.

– Ако не би било отпуштања у овој години, онда би у 2016. фонд плата, уместо пет, требало смањити 10 одсто – поручио је Петровић.

Ту отпуштањима није крај. У Фискалном савету оцењују да у ЕПС-у има око 10.000 вишка, а у „Железницама Србије” трећина радника (око шест, седам хиљада). 

На питање новинара да прокоментаришу то што у укупном поскупљењу струје од 12 одсто акцизе учествују са 7,5, а директно поскупљење износи 4,5 одсто, Никола Алтипармаков је рекао:

– Да је сав новац од поскупљења отишао ЕПС-у то би било исто као да сипамо воду у празну кофу, јер је компанија нереформисана.

У Фискалном савету оцењују да је добро то што је влада усвојила План финансијског реструктурирања ЕПС-а, као и трансформације Пореске управе и да верују да ће на основу тога Борд директора ММФ-а крајем јуна Србији одобрити прву ревизију аранжмана из предострожности.