Скривени трошкови пријемних испита бруцоша

Таман када су прегурали финансијске муке око матуре, родитељи будућих бруцоша нашли су се у новом „небраном грожђу”: за који дан мораће да издвоје и до 15.000 динара за трошкове уписа на факултет, и то не рачунајући школарину, за коју треба издвојити просечно око 100.000 динара.

У трци да се што боље припреме за пријемни испит, већина матураната и њихових родитеља не обраћа пажњу на, често, скривене трошкове којима факултети пуне сопствене касе. Плаћа се пријавни лист, пријемни испит, индекс, упис, приговор на ранг-листу, рад студентских организација, осигурање, провера способности, ШВ обрасци...

Новац почиње да се слива већ од шалтера за пријем докумената, јер полагање пријемног испита кошта просечно 5.000 динара. Да апсурд буде већи, пријемни плаћају чак и они који су ослобођени полагања јер су били победници неког од такмичења које организује Министарство просвете. За такве ђаке обично постоји попуст, па ће уместо 7.500 платити „само” 6.000, као што је случај на београдском Филолошком факултету.

На факултетима, с друге стране, кажу да цена пријемног испита није превисока, јер је неопходна да покрије трошкове организације пријемног испита, прегледања радова и објављивања ранг-листа. Они додају да се цене нису годинама мењале и да је све неупоредиво јефтиније него на приватним факултетима, који узвраћају да они за школарину нуде бесплатно уџбенике, индексе, пријаве испита и све обрасце.

Милан Јанковић, чији ће син конкурисати на београдском Филолошком факултету, каже да је био непријатно изненађен када је недељу дана пре почетка уписа сазнао за непредвиђене трошкове.

– Непријатно сам се изненадио када сам са огласне табле на факултету сазнао да за учествовање на пријемном испиту треба да платим 7.500 динара. Нисам знао да се и то плаћа, иако нико не може да гарантује да ће моје дете бити уписано. На сву ову муку и беду треба при крају месеца да издвојим и ову своту, с којом, нажалост, не располажем. А ако мој син прође, а томе се надамо, треба да седнем и да израчунам колико ми још новца треба за упис... – каже Јанковић.

А уколико његов син буде положио пријемни, за упис ће морати да плати још 2.800 динара, не рачунајући школарину, уколико буде у самофинансирајућој категорији.

Студентске организације, такође, годинама покушавају да скрену пажњу надлежних на овај проблем, али без успеха.

– Факултети прескупо наплаћују организацију пријемног испита. Можемо да разумемо да је потребно да се подмире трошкови администрације и додатно ангажовање наставника, али сигурно не са тако високим износима, јер обично конкурише више кандидата него што има места. То би требало да буду симболични износи, рецимо хиљаду-две динара, а сигурно не шест или десет хиљада – каже Андријан Лемут, председник Скупштине Студентске конференције универзитета (СКОНУС).

Рачуница је једноставна: ако на неком факултету пријемни полаже 2.000 кандидата и плаћају по 7.000 динара, на рачун се, дакле, слије 14 милиона динара – много више него што је потребно за наведене трошкове.

И др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање, сматра да је лоше што факултети наплаћују пријемни испит.

– То што факултети имају ценовник чак и када су кандидати ослобођени пријемног испита, па немају никакве додатне трошкове представља – срамоту. Већина европских земаља укида пријемне испите да би смањили системске корупције и зато и Министарство просвете Републике Србије израђује концепт велике матуре која ће до 2020. године постати јединствена улазница у високо образовање након завршене средње школе – каже др Шуваков.

На наш коментар да је главни аргумент факултета да морају да се довијају на различите начине не би ли покрили минус у каси, јер Министарство просвете не исплаћује материјалне трошкове на време и у пуном износу, он одговара да ће и финансирање високог образовања такође бити уређено новим законом и да ће се трудити да се развије систем који ће бити праведан и за велике, богате факултете, али и за оне мале, који немају начина да зараде додатна средства.

Према нашој мини-анкети на факултетима, у управама наплату пријемних испита најчешће образлажу трошковима штампе и прегледања тестова, затим дневницама за наставнике, храном и пићем за комисију, укључивањем клима уређаја, лекарским прегледом, израдом и објављивањем ранг-листа и онлајн резултата, од тог новца купују хемијске оловке и воду за кандидате...

Проф. др Драгана Глушац, продекан Техничког факултета „Михајло Пупин” у Зрењанину, каже да наставници не добијају посебну надокнаду за учешће на пријемном испиту, а ангажовано је комплетно радно особље – од професора до сарадника и служби.

– Сав приход се слива у тзв. сопствена средства факултета. Она се троше за функционисање факултета и одржавање квалитетних услова за рад на потребном нивоу, јер се не може очекивати све из буџета. Интересантна је процена наших финансијских служби да је у претходних пет година опрема набављана са две трећине сопствених средстава. Што се тиче пријемног, накнада обухвата углавном материјалне трошкове, којим кандидатима омогућавамо комфоран пријемни испит. Ове године, на пример, имамо превођење на 10 службених језика по захтеву кандидата. Такође, припремну наставу уопште не наплаћујемо, а имамо је и уживо и онлајн. Ту је одржавање софтверске подршке за удаљени приступ кандидата, а будимо свесни да све то кошта – набраја др Глушац.

Она каже да се из сопствених средстава помаже рад студентског парламента, учешће студената на такмичењима, израда њихових пројеката… Прошле године је сређена фасада факултета и промењени сви прозори. А битна ставка су и месечни рачуни за грејање (400 – 500.000 у сезони), струју, интернет...

Уписна трка почиње 24. јуна, а наш је савет: за сваки случај, понесите више новца него што сте планирали.