Данска дан после избора

Прошлог четвртка у Данској су одржани парламентарни избори на којима је владајућа коалиција социјалиста, са Хеле Торнинг Шмит на челу из Социјалдемократске партије изгубила са тесних 90према 89.

Коалиција социјалиста је била на власти четири године, од септембра 2011. Пре тога десет година Данском је владала Либерална коалиција. Када је коалиција социјалиста дошли на власт Данска је била у социјалном, економском и политичком нокдауну. Хиљаде људи су губиле посао сваког месеца, фирме се падале у стечај као домине, а многи су остајали и без кућа јер банкама нису могли да враћају кредите. Социјалдемократи су тада формирали владу с радикалима, са десне стране, и социјалистима, са леве. Миц-по-миц доношене су одлуке које су наизглед биле болне – посебно банке нису биле задовољне одлукама владе јер је њихова моћ драстично смањена, али је „лек очигледно годио пацијенту”; већ 2014. Данска је имала позитиван економски биланс, да би се током 2015. ствари вратиле на стање пре кризе из 2008.

Али Хеле Торнинг је, у складу са законом, морала да распише нове изборе најкасније до 15. септембра ове године. Она се на тај корак одлучила 1. јуна. Уследиле су три недеље политичких кампања Левог (црвеног) и Десног (плавог) блока. Црвену коалицију су чиниле социјалдемократе, радикали, социјалисти, независни и Зелени. Плаву левичари (Венстре), конзервативци, либерали и Народна партија. Већина ових партија груписана је у центру политичког спектра са, за многе, јако малим разликама у односу на важна политичка питања. То је и разлог због чега су владајући социјалдемократи у последње четири године доносили многе законе у договору са опозицијом. На крајњим политичким половима су Партија независних, за коју многи Данци сматрају да су комунисти, и Народна партија, за коју многи Данци сматрају да су расисти.

У једанаест сати увече 18. јуна гласови су избројани и показало се да је коалиција социјалиста изгубила изборе. Хеле Торнинг је убрзо после тога саопштила да се повлачи са позиције лидера странке. Парадокс је да су социјалдемократи на овим изборима постигли јако добар резултат и, сходно томе, повећали број места у парламенту са 43 на 47. Међутим, радикали и социјалисти су изгубили скоро половину посланичких места. Посебно су радикали подбацили и зато неки аналитичари сматрају да су они директно криви за пад владе.

А шта се дешава на десној страни? Партија Венстре (левичари) изгубила је 14 места у парламенту. Њихов лидер, и нови премијер Данске, Ларс Леке Расмунсен у директним ТВ дуелима са Хеле Торнинг деловао је као аматер који је тек почео да се бави политиком. Од највеће партије у Данској на изборима 2011, Вентре ја пала на треће место, иза социјалдемократа и народњака. А народњаци су, заправо, кључ свега што се десило 18. јуна. Јер, Данска се препустила национализму пошто је читавих 37 столица у парламенту (око 21 одсто) доделила Народној партији. Будући да су народњаци за вођу Плавог блока унапред изабрали Ларса Леке, нема дилеме да ће он и формирати нови кабинет. Тај задатак се чини јако тешким јер је Плави блок о питањима економије и односа према азилантима, и странцима уопште, веома подељен. У суштини, народњаци имају само једну политичку поруку – Данска за Данце. Основани су пре 20 година, када је прилив странаца у ову земљу био скроман. На срећу народњака, питања у вези са странцима су из године у годину била све значајнија, а 2014. Данска је била пета земља у ЕУ по броју примљених азиланата (у односу на број становника). Народњаци су водили кампању застрашивања: Данска ће, наводно, у блиској будућности бити преплављена емигрантима. Њихових 37 места у парламенту јасно показују да су у својој кампањи успели. Народњаци су победили у руралним деловима Данске, док су у градовима, а посебно у четири највећа града, победили социјалдемократи.

Многи Данци се дан после избора, утисак је, стиде због чињенице да је домаћа демократија пала на ниске гране. Не само да је апсолутно најпопуларнији политичар у земљи изгубио изборе и власт у партији, него је, с друге стране, неомиљни Ларс Леке постао премијер, и то ношен на рукама народњака. Сазнање да је постао први човек Данске због фобије према странцима левичаре не чини нимало срећним.

Доктор техничких наука, Копенхаген