Danska dan posle izbora

Prošlog četvrtka u Danskoj su održani parlamentarni izbori na kojima je vladajuća koalicija socijalista, sa Hele Torning Šmit na čelu iz Socijaldemokratske partije izgubila sa tesnih 90prema 89.

Koalicija socijalista je bila na vlasti četiri godine, od septembra 2011. Pre toga deset godina Danskom je vladala Liberalna koalicija. Kada je koalicija socijalista došli na vlast Danska je bila u socijalnom, ekonomskom i političkom nokdaunu. Hiljade ljudi su gubile posao svakog meseca, firme se padale u stečaj kao domine, a mnogi su ostajali i bez kuća jer bankama nisu mogli da vraćaju kredite. Socijaldemokrati su tada formirali vladu s radikalima, sa desne strane, i socijalistima, sa leve. Mic-po-mic donošene su odluke koje su naizgled bile bolne – posebno banke nisu bile zadovoljne odlukama vlade jer je njihova moć drastično smanjena, ali je „lek očigledno godio pacijentu”; već 2014. Danska je imala pozitivan ekonomski bilans, da bi se tokom 2015. stvari vratile na stanje pre krize iz 2008.

Ali Hele Torning je, u skladu sa zakonom, morala da raspiše nove izbore najkasnije do 15. septembra ove godine. Ona se na taj korak odlučila 1. juna. Usledile su tri nedelje političkih kampanja Levog (crvenog) i Desnog (plavog) bloka. Crvenu koaliciju su činile socijaldemokrate, radikali, socijalisti, nezavisni i Zeleni. Plavu levičari (Venstre), konzervativci, liberali i Narodna partija. Većina ovih partija grupisana je u centru političkog spektra sa, za mnoge, jako malim razlikama u odnosu na važna politička pitanja. To je i razlog zbog čega su vladajući socijaldemokrati u poslednje četiri godine donosili mnoge zakone u dogovoru sa opozicijom. Na krajnjim političkim polovima su Partija nezavisnih, za koju mnogi Danci smatraju da su komunisti, i Narodna partija, za koju mnogi Danci smatraju da su rasisti.

U jedanaest sati uveče 18. juna glasovi su izbrojani i pokazalo se da je koalicija socijalista izgubila izbore. Hele Torning je ubrzo posle toga saopštila da se povlači sa pozicije lidera stranke. Paradoks je da su socijaldemokrati na ovim izborima postigli jako dobar rezultat i, shodno tome, povećali broj mesta u parlamentu sa 43 na 47. Međutim, radikali i socijalisti su izgubili skoro polovinu poslaničkih mesta. Posebno su radikali podbacili i zato neki analitičari smatraju da su oni direktno krivi za pad vlade.

A šta se dešava na desnoj strani? Partija Venstre (levičari) izgubila je 14 mesta u parlamentu. Njihov lider, i novi premijer Danske, Lars Leke Rasmunsen u direktnim TV duelima sa Hele Torning delovao je kao amater koji je tek počeo da se bavi politikom. Od najveće partije u Danskoj na izborima 2011, Ventre ja pala na treće mesto, iza socijaldemokrata i narodnjaka. A narodnjaci su, zapravo, ključ svega što se desilo 18. juna. Jer, Danska se prepustila nacionalizmu pošto je čitavih 37 stolica u parlamentu (oko 21 odsto) dodelila Narodnoj partiji. Budući da su narodnjaci za vođu Plavog bloka unapred izabrali Larsa Leke, nema dileme da će on i formirati novi kabinet. Taj zadatak se čini jako teškim jer je Plavi blok o pitanjima ekonomije i odnosa prema azilantima, i strancima uopšte, veoma podeljen. U suštini, narodnjaci imaju samo jednu političku poruku – Danska za Dance. Osnovani su pre 20 godina, kada je priliv stranaca u ovu zemlju bio skroman. Na sreću narodnjaka, pitanja u vezi sa strancima su iz godine u godinu bila sve značajnija, a 2014. Danska je bila peta zemlja u EU po broju primljenih azilanata (u odnosu na broj stanovnika). Narodnjaci su vodili kampanju zastrašivanja: Danska će, navodno, u bliskoj budućnosti biti preplavljena emigrantima. Njihovih 37 mesta u parlamentu jasno pokazuju da su u svojoj kampanji uspeli. Narodnjaci su pobedili u ruralnim delovima Danske, dok su u gradovima, a posebno u četiri najveća grada, pobedili socijaldemokrati.

Mnogi Danci se dan posle izbora, utisak je, stide zbog činjenice da je domaća demokratija pala na niske grane. Ne samo da je apsolutno najpopularniji političar u zemlji izgubio izbore i vlast u partiji, nego je, s druge strane, neomiljni Lars Leke postao premijer, i to nošen na rukama narodnjaka. Saznanje da je postao prvi čovek Danske zbog fobije prema strancima levičare ne čini nimalo srećnim.

Doktor tehničkih nauka, Kopenhagen