„Источни прстен” оживео „Набуко”

Александар Вучић, премијер Србије, изјавио је јуче да је непријатно изненађење за Србију ако је тачна информација да је Европска унија нудила Русији изградњу гасовода који би заобишао српску територију.

Премијер је додао, да је о томе разговарао с министром спољних послова Ивицом Дачићем, који је ову вест пре два дана и донео из Санкт Петербурга, после разговора с првим човеком „Гаспрома” Алексејем Милером, назвавши је „врхом лицемерја Брисела”.

Реч је о гасоводу „Источни прстен” који би ишао преко Бугарске, Румуније, Мађарске, Словачке и у том случају заобишао Србију.

Мирек Тополанек, бивши премијер Чешке, сада задужен за промоцију „Источног прстена”, објаснио је јуче, да би предложени гасовод био дугачак 832 километра. Ишао би преко Словачке, Мађарске и Румуније, док би по другој верзији дугачак био 1.274 километра, с тим што би цеви ишле и преко Бугарске.
Гасовод је, објаснио је Тополанек, намењен транспорту гаса у оба смера, са капацитетом од 20 милијарди кубних метара годишње у првој фази и 40 милијарди кубних метара у завршној фази. Потенцијални извори гаса за овај гасовод су како Русија тако и Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар. Оптимални датум за изградњу прве фазе гасовода је 2018. година.
Он је признао да је „Источни прстен” конкурентан „Тесла гасоводу”  који треба да прође кроз Македонију, Србију и Мађарску, будући да је планирано да преко „Тесле” гас дође коначно до великог аустријског складишта у Баумгартену у Аустрији, а да иде од границе с Турском и Грчком, где би Руси допремили свој гас.

Упитан да ли је изненађен вешћу по којој је Брисел хтео новим гасоводом да заобиђе Србију, Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику у Привредној комори Србије каже за „Политику” да није затечен таквом вешћу.

– Гасовод „Источни прстен” би требало да користи део маршруте којом је својевременог требало да пролази амерички гасовод „Набуко” у ком Србија, такође није била виђена. С обзиром на то да за „Набуко” још од половине деведесетих година прошлог века постоји комплетна пројектна документација „Источни прстен” би је сада искористио и тако смањио трошкове, каже Савић.

То, међутим, истиче, не значи да наша земља не треба да разговара око евентуалног уласка у овај гасовод, мада су јој шансе мале да ишта промени.

– Главни разлог за то је што Србија и сада има врло мали број потрошача који троше гас. Индустрија не ради, економске перспективе  земље су танке, тако да је тешко очекивати да би земље које су себе виделе у Источном прстену мењале руту због малог потрошача какав је наша земља, искрен је Савић.

Он нема дилему да би овај гасовод уз руску помоћ могао да се направи, без обзира што заобилази Србију, јер је Европи поред гаса из Азербејџана, ког нема довољно, потребан и гас из Русије.

Разлог више да се верује да преко наше земље више неће проћи ниједан велики гасовод, односно да нећемо имати прилику какву смо имали с „Јужним током” је и што се потенцира градња двосмерног гасовода с Бугарском, капацитета две милијарде кубика годишње, каже Савић.

Оваквом вешћу није изненађен ни Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, који каже да је овакав план Брисела политички одговор на ситуацију у којој се нашла наша земља. Нисмо у НАТО, а нисмо ни увели санкције Русији, па како да са земљама ЕУ будемо у истом пројекту.

– Да није тако „Источни прстен” не би ишао преко Карпата и планина у Бугарској, већ долином Саве и Дунава, како би трошкови изградње били мањи, а градња лакша, каже Вулетић.

Савић се с тим не слаже и каже да ће „Источни прстен” да се гради румунским делом Баната, дакле равницом, али да то не мења ситуацију према Србији, јер она једноставно није предвиђена за овај пројекат, закључује Савић.