Зелена карта без провере ФБИ

Десетине хиљада легалних имиграната добиће ових дана зелену карту по скраћеној процедури, без претходне провере њиховог досијеа у Федералном истражном бироу (ФБИ). Печат за трајни боравак и радни статус у САД до сада је одлаган у недоглед због закашњења у опсежној полицијској процедури. Свако ко је у Америци пре више од шест месеци поднео све документе за добијање трајног радног боравка – добиће зелену карту. Уколико ФБИ накнадно установи неку сумњиву појединост у претходној биографији, новом грађанину САД одузеће се тек стечена зелена карта и он ће бити депортован у своју претходну домовину.

По статистикама вашингтонске администрације, од 320.000 тренутно пријављених за трајно решење статуса у САД, око 44 одсто чека више од шест месеци да полиција прочешља њихову прошлост. Због ове процедуре, која је додатно продубљена после терористичког напада 11. септембра 2001, дошло је до великог застоја пред имиграционим шалтерима.

На удару критике је нарочито америчка федерална полиција која у својим одајама држи 86 милиона досијеа. Електронска провера имена обави се у деведесет одсто случајева у року од три месеца, али на зелено светло преостала мањина од десет одсто чека годинама, како извештавају „Вашингтон пост” и „Њујорк тајмс”. Упућени у рад истражних органа кажу да се писани документи спорних случајева, код којих компјутер не може да помогне, налазе на 265 локација широм земље.

Док због скраћеног поступка аплаудирају бројне организације за заштиту права имиграната, не мањкају ни подозрења оних који брину за безбедност земље. Међу њима је Стивен Камарота, директор Центра за имиграционе студије, који упозорава да администрација покушава да на јефтин начин избегне лавину судских спорова у будућности. Хоћемо ли чекати да подметну експлозивну направу, па да им онда одузмемо зелену карту? – пита се републикански конгресмен из Калифорније Брајан Билбреј. Он се, иначе, залаже за много оштрије мере у имигрантској политици. Негодује што се због лошег рада бирократије одустаје од гаранција домовинске безбедности. Други, пак, резонују да они који чекају на зелену карту већ годинама живе у САД. Ништа се безбедност земље неће угрозити тиме што ће им се доделити овај документ који ће им знатно олакшати живот. Уколико се испостави да су „сигурносно неподобни”, процедура за депортацију није, како тврде, уопште компликована. 

Друга је прича са натурализованим грађанима. Они који постају држављани САД, уз заклетву да ће „ако треба” бранити своју домовину, морају ипак да сачекају коначну реч ФБИ. Право на пасош и гласање не може им се одузети без врло компликоване и дуготрајне процедуре, па се стога све безбедносне провере врше пре свечаног чина. Макар трајале и деценијама. И поред свега, кад већ дођу на дуго очекивану церемонију, још једном попуњавају упитник. Потписују да у међувремену, чекајући на држављанство, нису постали чланови „терористичке или комунистичке организације”.

Дажбине за разна документа повећане су у јулу, како би се добила додатна милијарда и по долара за модернизацију компјутерске опреме, запошљавање и обучавање нових службеника и опрему чекаоница. Да би постао држављанин САД, данас мораш да платиш 595 долара, док си пре лета могао да после толиких мука постанеш Американац за само 330 долара. Зелена карта много је више поскупела. Данас се за њу плаћа 1.010, док се пре јула могла добити за 395 долара. За десет долара су поскупели и отисци прстију, па се они данас, као неопходни услов за било какав папир (пасош или зелена карта), могу оставити за осамдесет долара.