Прескупа зелена струја из ветра

Америчка компанија „Џенерал илектрик” заинтересована је за градњу ветропаркова у Долову и Ковачици. Вредност инвестиције процењује се на милијарду евра за погоне снаге 500 мегавата, што би у Србији довело до отварања око 500 нових радних места, изјавио је Гаетано Масара, извршни директор „Џенерал илектрика” за југоисточну Европу.

Он је тиме практично потврдио најаве премијера Србије Александра Вучића дате током недавне посете Вашингтону, додајући да су „сви ти пројекти тренутно на чекању, због одобрења и дозвола, припрема уговора о набавци електричне енергије, доношења подзаконских аката и припрема модела уговора”.

У Србији ће од 1. августа струја поскупети за 12 одсто. Киловат-час ће домаћинства плаћати 8,82 динара с ПДВ-ом. Откупна цена струје из ветра, према садашњим прописима је око 0,92 евроценти. Имајући у виду овај однос цена поставља се питање ко у Србији може да плаћа прескупе зелене киловате?

Један од приватних трговаца струјом у Србији каже да би било који страни инвеститор, који сагради ветропарк у Србији, могао да прода неком потрошачу на слободном тржишту ову струју, јер је ЕПС-ова „роба” неупоредиво јефтинија.

Примера ради, каже он, протеклих дана ЕПС је могло на берзи да купи струју по 35,16 евра по мегавату, а струја из ветра би се продавала по 92 евра, скоро три пута скупље! ЕПС има обавезу да у наредних 12 година откупљују струју из ветра од инвеститора, али тако што све трошкове сносе крајњи потрошачи, само зато што се Србија обавезала да смањи емисију штетних гасова у атмосфери до 2020. године, а при том пола школа у Србији нема решен проблем мокрог чвора.

Интересантно је да се од ове идеје не одустаје ни у часу када су Шпанија и Португалија по препоруци Светске банке прекинуле овај програм, јер им је то превелико оптерећење за буџет, а Румунија почетак примене добијања зелене енергије још одуговлачи. Дотле Пољска 99 одсто своје енергије и даље добија из термоелектрана. Не може Србија да се пореди с Немачком која има 30.000 мегавата инсталисане снаге зелене енергије, каже он.

Он се слаже да су инвестиције у Србији добродошле, али се пита зашто би грађани преко ЕПС-а плаћали ову скупу струју, ако имају своју јефтину и ако је чак и увозна струја два и по пута јефтинија од зелене? Није му јасно ни зашто се Ђердап у Бриселу не препознаје као обновљиви извор, јер он то јесте, каже овај наш саговорник.

Упитан да ли у Србији има купаца зелених киловата с обзиром на цену, Милош Цолић, директор компаније „Њу енерџи солушн”, каже да је чињеница да је Србија препозната као држава сигурна за инвестирање.

– Што се тиче цене струје из ветра, њено субвенционисање је одређено Законом о енергетици с једне стране, а с друге Србија се у складу с директивом Европске заједнице обавезала на учешће 27 одсто обновљивих извора енергије у њеној бруто финалној потрошњи енергије у 2020. години. Тај циљ је немогуће испунити без енергије ветра с обзиром на то да су енергетски капацитети Сунца и биомасе и хидроелектрана недовољни, каже он.

Цолић објашњава да ваљаузети у обзир да је технологија која користи обновљиве изворе енергије скупља од конвенционалне. Цена је 9,2 евроцента за киловат час, али субвенционише се само онај део разлике између тржишне цене и цене прописане Уредбом о подстицајним мерама.

Инвеститори већ годинама, истиче Цолић, имају проблем са законском регулативом и компликованим процедурама у Србији. Неки су одустали, али су они најупорнији са најбољим пројектима и са највише новца остали.

– До данас су инвеститори у енергију ветра у Србији инвестирали око 30 милиона евра кроз развој својих пројеката, а још увек нису започели изградњу. Од тога, више од 90 одсто средстава отишло је директно у српску економију кроз ангажовање домаћих пројектантских компанија на изради техничке документације, на геотехничка испитивања, истиче наш саговорник.

Он верује да је реално да Србија наредних неколико година буде пуна градилишта ветропаркова, као и да до 2020. године свих 500 мегавата буде пуштено у погон. Уколико се то деси кроз српску економију би могла да прође милијарда евра директних страних инвестиција. Све остало би било обмањивање инвеститора који су стрпљиви већ годинама, а испуњавање међународних обавеза било би доведено у питање, каже Цолић.

– Инвеститори су спремни да граде, али под условом да уговор о откупу струје из ветра буде такав да им гарантује сигурност. Другим речима, треба да гарантује да ће струја која се произведе у ветроелектранама бити преузета од стране оператора преносног система и плаћена у складу са уговором, закључује Цолић.

Јасна Петровић-Стојановић

-----------------------------------------

Србија није ни Црна Гора

Србија не може да се пореди са развијеним земљама ЕУ за којима заостаје бар две деценије у развоју ветропаркова. Треба да се поредимо са нама сличнима, с Црном Гором, на пример, која нема ниједан ветропарк као ни ми, али ће нас вероватно претећи, јер је почела изградња ветроелектране Крново.