Силовање на Окинави

Сличне ствари се догађају свугде где велики број војника долази у контакт са цивилним окружењем, али најновија епизода на Окинави поново је дотакла осетљиви нерв – и у оштар фокус ставила америчко војно присуство у Јапану.

Један 38-годишњи амерички маринац је прошле недеље, на крају вечери проведене у једном бару на Окинави, „покупио” локалну девојчицу и својим мотоциклом је одвео до стана, у бази на периферији града Окинаве. Кад се нашла сама између четири зида са војником, девојчица се предомислила и затражила да је врати кући. Уместо мотоциклом, маринац ју је повезао колима и успут напао. Није јасно да ли се силовање заиста догодило, али је извесно да је, према сведочењу девојчице, покушано.

Кад је вест обелодањена, прво се на ноге дигла Окинава, а потом случај постао предмет велике медијске пажње на нивоу целе нације. У међувремену ухапшени маринац пориче неке детаље из приче девојчице и правда се да није знао да је малолетна. Али, крчаг је разбијен.

Житеље Окинаве, никад претерано срећне због великог присуства америчких војника на њиховим острвима (има их око стотину, разбацаних у око хиљаду километара дугом архипелагу на пола пута између главног јапанског копна и Тајвана) – упркос значају који тамошње базе имају за економију овог иначе најмање развијеног дела Јапана – ово је подсетило на досад највећи скандал ове врсте: случај из 1995. када су тројица маринаца брутално силовала њихову 12-годишњу суграђанку. Захтеви да Американци напусте Окинаву зато су поново гласни. У оптицају су крупне речи – премијер Фукуда каже да је то нешто „неопростиво” – захтева се ревизија целокупног војног споразума, док дипломатија настоји да „контролише штету”.

Емоције су јаке с разлогом. Окинава је у завршници Другог светског рата, у његовом пацифичком продужетку и после немачке капитулације у Европи, била једно од најкрвавијих попришта – у америчком нападу који је трајао од марта до јуна 1945. погинула је око трећина тадашњих нешто више од 400.000 становника. Окинава је после капитулације, уследиле након атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, постала де факто америчка колонија, која је под јапански суверенитет враћена тек 1972.

Прво силовање маринци су извршили још далеке 1955, када је жртва била једна девојчица од само шест година. Потом, ретко да је прошла година, а није било неког инцидента. Иако је америчка војска и данас главни послодавац у овој префектури, чак 85 одсто од данас 1,2 милиона тамошњих житеља тражи њен одлазак, што је жеља која ће за неколико година бити само делимично испуњена.

У 14 база, које се простиру на 18 одсто територије Окинаве, данас је 18.000 од укупно око 40.000 америчких војника на јапанском тлу. После окончања хладног рата учинило се да их тамо треба много мање, али нове реалности су донеле ревизију тих процена. Руска претња је додуше умањена (премда се у последње време и то преиспитује), али данас је потребна стратешка противтежа Кини, треба, за сваки случај, бити и близу Тајвана, а уз то, никад се не зна и шта би могла да предузме непредвидљива (Северна) Кореја.

Са Окинаве ће до 2014. ипак отићи око 8.000 маринаца. Од Јапана се дотле очекује да преузме већи терет сопствене безбедности, док ће Американци који тамо остану бити приправни само за ванредне регионалне интервенције.

У међувремену, затражена је промена услова под којима тамо бораве недобродошли гости. На основу уговора из 1960, амерички војници нису у надлежности јапанске полиције и судова. „Драстичну ревизију” тог правила сада тражи гувернер Окинаве, коме је амерички амбасадор из Токија упутио писмо са опширним извињењем, а потом и лично пренео своје жаљење.

У базама је, како се јавља, започет програм ванредне едукације и преиспитивања досадашњих правила службе. Наговештена је и дарежљива компензација породици жртве, али мало је изгледа да ће доћи до радикалних промена статуса Американаца: висока политика и стратешки интереси су ипак важнији од једног непријатног инцидента.