Блокада, држава или окупација

„Турска Република Северни Кипар” прогласила је независност од Републике Кипар 1983. године, али је њену државност досад признала само Турска. Северни део острва чува војска Турске, што јужни Кипар сматра окупацијом дела своје територије, на којој де факто нема власт од 1974.

Република Кипар, односно грчки део острва, односи се према турској области као према својој територији на којој привремено нема ингеренције. Због тога је северни Кипар под међународном блокадом, односно тргује и послује са остатком света искључиво преко Турске.

Пре него што је острво подељено, Кипрани су извојевали независност од Уједињеног Краљевства 1960. али је сласт суверенитета кратко трајала. Мањински Турци бунили су се да им се ускраћују права док је већинско грчко становништво често сматрало да су они ти који су оштећени. У најжешће сукобе између заједница меша се званична Атина. Уследио је државни удар у Никозији иза кога је стајала војна хунта, тада на власти у Грчкој. Пучисти намеравају да Кипар припоје Грчкој. Турска одмах реагује и шаље војску која успева да окупира трећину острва. Иако је влада хунте Грчке била краткотрајна, кипарски Турци одбацују устав и организују сопствене институције под заштитом војске Турске.

На преговорима у Женеви Турска је предложила конфедерално уређење Кипра, али је предухитрила грчки одговор новим војним нападима на острво. Северни Кипар тада је проширен на 37 одсто територије, што је око 170.000 грчких и око 50.000 турских Кипрана приморало да напусте домове и населе се у „свом” делу острва.

Разговори су настављени, а за то време Турци из Турске насељавали су северни део Кипра, мењајући демографску слику острва. Коначно, турски део острва прогласио је независност 1983. Подељено острво има и подељени главни град – кипарски Турци Никозију такође сматрају престоницом.

Резолуцијама УН потез северних Кипрана назван је нелегалним. Светска организација захтева од војске Турске да напусти Кипар, што се досад није догодило.

Иако су на референдуму 2004. кипарски Грци одбили план о унификацији острва, и даље желе уједињене југа и севера, али под за њих прихватљивим условима.

Северни Кипар је под ембаргом. Извози и увози преко Турске. У тамошње луке пристају искључиво турски бродови. Авиони до ове територије полећу само са турских аеродрома. Да би становник ове непризнате територије путовао у иностранство потребан му је пасош Републике Кипар или Турске.

Осим војно, Турска помаже северни Кипар и финансијски трансфером великих свота новца. Кипарски Турци користе турску нову лиру као своју валуту.

И поред ембарга, бруто домаћи производ на северном делу је од 2001. бележио велики раст, а 2004. износио је чак 15,4 одсто. Тајна је, слажу се многи економисти, у релативно стабилној турској лири и процвату грађевинског сектора. Зграде и хотели непрестано се граде, а на универзитетима се школују студенти из разних земаља. Студије светске банке показале су да је БДП пер капита на северу 2004. достигао 76 оног на богатијем делу Кипра.

Острво је подељено „зеленом линијом” на којој су стациониране трупе УН. Она је од 1974. била непроходна, а од 2004. путницима је на неким местима дозвољено да прелазе из јужне у северну област. САД и ЕУ су после референдума на којима су се кипарски Турци определили за унификацију острва почели да шаљу сигнале да ће изолација северног Кипра слабити. ЕУ је обећала и одобрила економску помоћ од 250 милиона евра. Светски лидери сматрају да су политичари са севера не државници већ вође заједнице кипарских Турака.

– ЕУ шаље економску помоћ северном Кипру искључиво у договору са владом Републике Кипар. То исто чинимо и ми. Од 2004. разговарамо са лидерима кипарских Турака како бисмо покушали да решимо наш проблем на острву – каже за „Политику” Хомер А. Мавроматис, амбасадор Републике Кипар у Београду.

Република Кипар обезбеђује становницима „турског дела острва”, објашњава кипрански амбасадор, бесплатно здравствено осигурање и образовање, личне карте и пасоше.

– Кипарски Турци имају сва права грађана ЕУ, а никакве обавезе. То је чудна ситуација, јер уживају у привилегијама у којима и други грађани Републике Кипар, а не плаћају порез. Ипак, ми то прихватамо, јер желимо да решимо проблем – додаје Мавроматис.