Ремек-дело мађарске сецесије

​Најлепша зграда у мађарском граду Сегедин за многе је Рек палата која је сазидана 1907. године. Интересантну причу зашто је ова кућа толико необична и лепа новинарима из Београда причала је Силвија Ач, директорка Туринформ Сегедина:

„Код нас је приликом градње важило правило да све што је лепо мора да се стави на спољашност објекта, док унутрашњост није битна. Важно је оно што види свет, што привлачи пажњу других... То правило важи и за Рек палату која је урађена у стилу мађарске сецесије.”

А да би ова троспратница изгледала овако необично побринуо се грађевински инжењер који се бавио хидроградњом Иван Рек јер је архитекти Еди Мађару дао необичне задатке. Водич Нора Ходи новинарима је објаснила:

„Иван је тражио да његова кућа мора показати ко је он, па су на објекту морале бити уклопљене четири ствари: зграда је морала показати да је Иван богат, да је Мађар, да је инжењер и да воли коње. Када се посматра ова кућа са својим валовитим делом фасаде чини се да се таласа као вода у језеру, симбол мађарског фолклора, поготово у везу, су љиљани са златним тачкама у средини које представљају очи фазана и који обилато красе ову зграду, а два коњића на фасади налазе се на самом врху куће са десне стране објекта.”

Иако је унутрашњост много скромнија него екстеријер Силвија Ач ипак је истакла један део:

„Унутрашњост јесте једноставнија, али је краси непоновљиво степениште од кованог гвожђа чији украси су цветови, а урадио га је локални занатлија Пал Фекете. Степениште је комотно и лако за гажење. Мало двориште у унутрашњости није било покривено када је зграда сазидана већ је то урађено током последње реконструкције 2007. године. Првобитно је ова кућа била за становање породице Рек са локалима у приземљу, док данас она припада градској власти и у њој се налази Регионални уметнички центар.”

Поред ове необичне зграде пажњу туриста свакако привлачи и розе објекат на углу Караш улице и Дугонић трга. Архитекту Едија Мађара упоређују са чувеним каталонским архитектом Антониом Гаудијем, па не чуди податак да је, поред свега осталог што је радио, добио ту част да буде архитекта прве стамбене зграде грађене од армираног бетона у Сегедину.

„Када се види Унгер-Мајер кућа нико не помисли да је урађена од армираног бетона јер је пројектована да подсећа на сукњу која се таласа када се плеше валцер. Ту зграду зовемо Плесачица, јер су главне фигуре на њој плесачице. Сазидана је да би се рентирала 1912. године, а на њеном ћошку је била кафана бечког типа,” објаснила је водич Нора Ходи.