Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Горка судбина свих Гаврилових спомен-плоча

Горка судбина свих Гаврилових спомен-плоча

Не­мач­ки фи­рер Адолф Хи­тлер, про­сла­вља­ју­ћи свој 52. ро­ђен­дан, 20. апри­ла 1941. го­ди­не, до­био је као ро­ђен­дан­ски по­клон је­ди­ни рат­ни тро­феј из рас­ко­ма­да­не Ју­го­сла­ви­је: спо­мен-пло­чу Га­ври­лу Прин­ци­пу, до­не­ту из оку­пи­ра­ног Са­ра­је­ва. Ски­да­ње ове пло­че сни­мље­но је филм­ском ка­ме­ром, а сни­мак је у филм­ском жур­на­лу еми­то­ван ши­ром по­ко­ре­не Евро­пе. Чин ски­да­ња пло­че пра­тио је глас не­мач­ког спи­ке­ра да се „на овом исто­риј­ском ме­сту Га­ври­ло Прин­цип из­бо­рио за сло­бо­ду Ср­би­је”.

На ски­ну­тој пло­чи, ме­ђу­тим, ни­је по­ми­ња­но ни срп­ство, ни Ср­би­ја. Ћи­ри­ли­цом је пи­са­ло: „На овом исто­риј­ском ме­сту Га­ври­ло Прин­цип на­ви­је­сти сло­бо­ду на Ви­дов­дан 15/28. јун 1914. го­ди­не”.Да би иро­ни­ја би­ла ве­ћа, ову спо­мен-пло­чу, 2. фе­бру­а­ра 1930, ни­је (из спољ­но­по­ли­тич­ких и уну­тра­шњих раз­ло­га) по­ста­ви­ла Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја, не­го су је са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но по­ста­ви­ли и, без при­су­ства др­жав­них зва­нич­ни­ка, от­кри­ли Прин­ци­по­ви при­ја­те­љи и ро­ђа­ци мла­до­бо­са­на­ца.

По­сле осло­бо­ђе­ња, у при­су­ству во­де­ћих љу­ди Ре­пу­бли­ке Бо­сне иХер­це­го­ви­не у со­ци­ја­ли­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји, у Са­ра­је­ву је от­кри­ве­на но­ва спо­мен-пло­ча, на ко­јој је злат­ним сло­ви­ма пи­са­ло: „У знак вје­чи­те за­хвал­но­сти Га­ври­лу Прин­ци­пу и ње­го­вим дру­го­ви­ма, бор­ци­ма про­тив гер­ман­ског осва­ја­ча, по­све­ћу­је ову пло­чу омла­ди­на Бо­сне и Хер­це­го­ви­не – Са­ра­је­во, 7. мај 1945.го­ди­не.”

Ову пло­чу за­ме­ни­ла је но­ва, ко­ја је на ме­сту атен­та­та по­ста­вље­на ве­ро­ват­но 28. ју­на 1953, ка­да је у Са­ра­је­ву отво­рен Му­зеј Мла­де Бо­сне. На спо­мен-пло­чи је пи­са­ло: „Са ово­га мје­ста 28. ју­на 1914. го­ди­не Га­ври­ло Прин­цип сво­јим пуц­њем из­ра­зи на­род­ни про­тест про­тив ти­ра­ни­је и вје­ков­ну те­жњу на­ших на­ро­да за сло­бо­дом”.

Го­ди­не 1992, у вре­ме гра­ђан­ског ра­та у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, спо­мен-пло­ча је на­сил­но укло­ње­на. Тек 12 го­ди­на ка­сни­је, 2004, са­ра­јев­ске вла­сти по­ста­ви­ле су но­ву пло­чу, на ко­јој је ла­ти­ни­цом, „до­ма­ћим” и ен­гле­ским је­зи­ком, за­пи­са­но: „Са овог мје­ста 28. ју­на 1914. Га­ври­ло Прин­цип је из­вр­шио атен­тат на аустро­у­гар­ског пре­сто­ло­на­след­ни­ка Фран­ца Фер­ди­нан­да и ње­го­ву су­пру­гу Со­фи­ју.”

О. К.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.