Док оперише, слуша рок

Када вам сваки радни дан почне борбом за живот пацијента и када за време једног дежурства имате барем три болесника са инфарктом, када се стално суочавате са болом, патњом и смрћу, онда морате да нађете неки „вентил” да и сами не бисте постали кардиолошки пацијент. Ја сам тај вентил нашао у музици и писању, наводи др Предраг Митровић, ванредни професор на Медицинском факултету у Београду и кардиолог на Клиници за кардиологију и у Ургентном центру, који за себе скромно каже да је „музичар који се бави медицином из хобија”.

Овог лекара ренесансног образовања, свега неколико испита дели од дипломе Музичке академије а за неколико месеци промовисаће и свој трећи роман којим заокружује трилогију започету књигом „Сан ургентне ноћи”, у којој је описао како изгледа једно дежурство у Ургентном центру. Три године касније написао је књигу „Не свиђа ми се да ти буде пријатно” у којој читаоцима приповеда како изгледа ноћ у коронарној јединици, а у трећем роману „Све је добро што се ургентно сврши” описује – операцију срца.

„Знам да људи воле приче, филмове и серије из болнице јер их занима шта их чека када се разболе, то јест како ће доктори да их лече. Због тога сам у својим романима описивао стварне људске судбине, приче које су имале срећан и мање срећан крај. За ову књигу заинтересовала се и Телевизија Београд која жели да сними серијал под називом „Сан ургентне ноћи”. Објавио сам и књигу „Мали лексикон бола” у којој сам се трудио да објасним који болови захтевају пажњу лекара да људи не би паничили без потребе, односно реаговали када треба”, објашњава наш саговорник.

Осим што своје лекарске дане претаче у узбудљиве романе, др Митровић свира и бас гитару у рок бенду „Шаблон”, који ускоро издаје и четврти албум. Он је и оснивач прве ревије класичне музике у нашој земљи „Музика класика” која излази четири пута годишње и представља праву читалачку посластицу за љубитеље класичне музике.

„Без музике једноставно не бих могао да живим – уз њу се будим и одлазим на починак, слушам је и кад се одмарам и кад спавам и када радим. Утицај музике на здравље људи познат је још од античког доба и Питагоре, који ју је користио у свакодневној терапији. Истражујући који тип мелодије, темпо и тоналитет одговарају сваком пацијенту који је доживео инфаркт, открио сам да слушање омиљених тонова, два пута дневно по дванаест минута, смањује могућност поновног срчаног удара и смртност ових пацијената, као и потребу за новим операцијама. То сам потврдио и експериментом, у којем је учествовало чак 740 пацијента – половина њих била је подвргнута музичкој терапији 12 минута дневно, а 370 пацијената није слушало музику. Након две године, показало се да су они који су слушали музику мање оболевали од ангине пекторис и поновног инфаркта, да је код њих било мање потребе за новим операцијама, а и њихова смртност је била мања. Највеће признање за свој рад добио сам на Конгресу Европског удружења кардиолога у Барселони 2009. године, када ми је додељена специјална награда за рад о примени музике у лечењу кардиоваскуларних болести”, поносно каже др Митровић.

Др Златко Бокун, специјалиста опште хирургије и инструктор лапараскопске хирургије у КБЦ „Звездара” први пут је засвирао гитару на сплитској риви пре више од две деценије. Када је на крају осмог разреда основне школе свом оцу, познатом неуропсихијатру др Петру Бокуну, показао књижицу пуну петица, добио је гитару на поклон. И од тада не престаје да пребира по њеним жицама...

„Мењао сам бендове, све док нисам основао своју „Плутонију” која ове године прославља 15 година постојања на рок позорници Србије. Више од деценије свирамо у градским клубовима у којима се окупљају рокери, а недавно смо компоновали и „Оду патологији”, химну светских патолога која ће имати своју премијеру на Европском конгресу патологије у септембру у Београду. Можда је највеће признање нашем бенду чињеница да смо недавно постали предгрупа „Неверним бебама”, са поносом прича Златко који је у свом стану направио музички студио у коме свира и компонује.

„Мени музика значи све – уосталом, прво сам се заљубио у гитару а тек онда у хируршке инструменте. Међутим, тек када сам озбиљније почео да се бавим лапараскопском хирургијом схватио сам колико свирање значи за гимнастику прстију и за мој ментални спокој. Не знам да ли сам бољи музичар захваљујући хирургији, или сам бољи лекар због тога што сам гитариста, али знам да хирургија лечи тело, а музика душу, каже овај млади лекар који свакодневно изводи лапараскопске операције жучне кесе, дебелог црева, надбубрежне жлезде, јетре, киле и малигног тумора желуца.

И док оперише, др Златко Бокун највише воли да слуша рок. Може да слуша и поп, џез и класичну музику али у шали каже да никад не би могао да оперише уз турбо-фолк. „Ти звуци су доказано опасни за живот пацијента и ван хируршке сале, али и по његов постоперативни ток”, кроз смех констатује наш саговорник.