Браниоци планете мотре на астероиде

На дан када је 1908. године „зграда” из свемира сравнила хиљаде квадратних километара шуме у Тунгуској области у Сибиру свет ће сутра обележити први Дан астероида. Канал „Дискавери” спремио је специјалне емисије, а у Београду је недавно организовао дебату о томе колико често се дешавају такви удари и која је права опасност за човечанство. Специјални гост био је Думитру-Дорин Прунарију, пензионисани румунски астронаут.

Од 200.000 каталогизованих астероида, потенцијално су опасни они који секу Земљину орбиту, а њих је скоро 13.000. НАСА процењује да их има око 1.000 са пречником већим од 800 километара, чији би удар значио крај цивилизације.

Може ли катастрофа попут тунгуске да се понови или да нас задеси нека много гора?

Прунарију каже да је вероватноћа да нас погоди астероид пречника један километар иста као да добијете флеш ројал у картама, али то не значи да је нема.

– Свакодневно на земљу падне сто тона свемирске прашине. Камење величине грудве снега пада сваке седмице, а громада величине зграде каква је пала на Тунгуску област сваких 1.000 година. Џиновски астероид, какав је збрисао диносаурусе, бележи се сваких 65 милиона година – испричао је румунски стручњак, један од стратешких саветника непрофитне фондације Б-612 која окупља „браниоце планете”, углавном научнике, инжењере и бивше астронауте.

Циљ научника је да се овој теми приђе уравнотежено, да не буде масовне панике какву обично изазивају наслови да неко небеско тело јури ка Земљи, али ни сумњичавости и одмахивања руком уз коментар да се поред много већих проблема не треба бавити неизвесним опасностима.

Комета Леви-Шумејкер 9, која се 1994. зарила у Јупитер, била је први удар те врсте који су научници предвидели и пратили у реалном времену, што их је оснажило у уверењу да слични прорачуни могу да се направе за нашу планету.

Неизвесност је међутим суштински проблем борбе против астероида. Научници су прецизно погодили време и место удара у Судану 2008, али у Чељабинску се 2013. објекат из свемира распао десетак километара изнад тла (1.000 људи је повређено углавном стаклом), а да нико то није предвидео.

...и испред Планетаријума на Калемегдану

– Преко дана не можете да видите ниједан астероид због сунца. Већина не може да се предвиди, јер још нису сви регистровани. НАСА је добила задатак од Конгреса САД да до 2020. открије 90 одсто астероида. Међу њима ћемо наћи опасне, али можда има и опаснијих, а ми то не знамо јер остаје још 10 одсто неоткривених – објаснио је Прунарију.

Комитет УН је у марту после осам година преговора формирао глобални систем за рано упозорење ради заштите планете од потенцијално разорног свемирског објекта. Потенцијално решење је да им се путања промени на два начина – директним ударом пројектилом или лансирањем објекта довољне масе да привлачном моћи „заведе” астероид на другу страну.

Концепт је увежбан на проби у околини Рима средином априла, када су научници симулирали опасност од астероида великог као четири фудбалска игралишта. Упутили су ка њему шест пројектила, од којих је један одвалио парче које је и даље наставило пут ка Земљи. Прецизно су одредили да ће погодити велики град у Бангладешу 2022. јачином оног који је погодио Сибир пре скоро 100 година. Али све је то била само вежба.

У међувремену, сви могу да се забаве размишљањем како да се одбранимо од астероида. Канал „Дискавери” је покренуо такмичење за гледаоце, у којем се од њих тражи да постављају видео-снимке или фотографије где описују како би заштитили планету. Победник ће освојити обилазак највећег телескопа на свету у Шпанији. Ј. Каваја

Колонизација Марса немогућа мисија

Думитру Прунарију је члан Удружења истраживача свемира које окупља око 400 људи из 35 земаља који су бар једном облетели Земљу на висини изнад 100 километара. У Комитету УН за мирољубиво коришћење свемира представља своју земљу од 1992. године.

Једини Румун који је летео у космос провео је осам дана у свемирској мисији 1981. са Русом Леонидом Поповом. На скупу у београдском Планетаријуму показао је фотографије свог кревета на плафону свемирске станице „Саљут 6”, како пије воду усисавајући је из цеви јер без гравитације не може да тече и како су на њему вршени медицински тестови два пута дневно. Иако се три године спремао у симулираном окружењу, у реалним условима, каже, увек буде неочекиваних ситуација

– Унутрашњост брода је иста, али нема те динамике. У симулатору се не крећете, само притискате дугмиће. Код лансирања доживите огромно убрзање а када се мотор заустави нађете се у бестежинском стању у ком све лебди и многе ствари се раде другачије него на земљи. На пример, када је требало да се распакујем и склопим део опреме за медицинска истраживања, на земљи ми је требало минут да то ставим на сто и средим, у свемиру не можете ништа да ставите на сто јер све лебди, а имате само две руке. Два дела држите, остали лете – испричао је Прунарију.

Оскарима овенчан филм „Гравитација” и њега је држао у напетости, иако није до краја реалан:

– Технички детаљи и физика су до детаља прецизни, али нема онолико свемирског отпада као што је приказано. Немогуће је такође у том оделу летети од једне до друге станице.

Нереалан је, каже, и пројекат „Марс један” који прикупља добровољце за колонизовање Црвене планете.

– То је само бизнис. Не знамо још како да тело пребацимо на ту планету. Радијација је другачија него када са Земље летимо на свемирску станицу. Тамо смо у радијацијском појасу Земље, који штити од свемирске радијације. Између Земље и Марса нема никакве заштите. Не знамо да ли ћемо се после две године лета вратити као биљка. Тренутно вредно проучавамо како тело може да се заштити током лета на Марс и можда после 2030. будемо имали прву људску мисију. Ово што „Марс један” предлаже пре свега није етично, да пошаљете људе без могућности повратка. Научници у Масачусетсу су израчунали да ће после два месеца почети да умиру. Замислите колико је ту потребно кисеоника. Борба за кисеоник ће бити жестока, као за злато некад на земљи – коментарише румунски астронаут. Ј. Ј. К.