Обама добио још две битке

Барак Обама је имао добру недељу. Врховни суд је легализовао истополне бракове у целој земљи и потврдио да председникова реформа система здравственог осигурања остаје на снази. Тиме је зацементирана политика до које је Обами веома стало и по којој би волео да остане упамћен када за годину и по дана напусти Белу кућу.

Шеф државе се од почетка првог мандата залагао за права сексуалних мањина, па није крио радост када је прошле недеље врховна судска инстанца прогласила хомосексуалне бракове законитим у свих 50 америчких држава. Овим је, како је јавио „Вашингтон пост”, престала дискриминација у 14 држава које су досад одбијале да венчају особе истог пола.

Судије највишег ранга потврдиле су председниково увођење општег здравственог осигурања, „Обамакера”, који је први пут, уз државне дотације, осигурао милионе Американаца. Обама је још у кампањи за најмоћније место у држави истицао да ће се побринути за милионе сиромашних Американаца који не могу да приуште одлазак лекару. Његово објашњење деловало је разумно – у најмању руку је чудно да су у најразвијенијој економији света милиони људи лишени основне неге – али је наишло на осуду републиканаца, који никако нису могли да прежале државни уплив у екстремно профитабилно тржиште.

Републиканци су више пута пробали да укину „Обамакер”, износећи случај пред Врховни суд и тврдећи да овај закон урушава слободе и право човека да нема здравствено осигурање. Конзервативни кандидати на председничким изборима следеће године попут Џеба Буша и Марка Рубија или републиканског председника доњег дома Конгреса Џона Бејнера обећали су да ће се и даље борити за укидање Обаминог закона. Конзервативци су далеко јаче напали одлуку Врховног суда о реформи здравственог система него пресуду којом су озакоњени геј бракови, јер је „Обамакер” нешто на шта је преседник с разлогом веома поносан.

Овим је Обама зарадио место у историји, баш као што је председничку заоставштину осигурао када је постигао договор са Иранцима, обновио везе са Кубом и дозволио око пет милиона илегалних имиграната да остану у земљи. Зато су његови политички противници саботирали управо његову политику према сиромашнима, имигрантима без папира и светским паријама. Гасили су федералну владу, укључивали се у преговоре са Техераном иза леђа Белој кући, али није помогло. Њихов отпор готово свему што је Обама урадио доказује да он никада није успео да испуни предизборно обећање да ће стати на пут вашингтонском странчарењу. Напротив. Његова владавина је обележена изразитом политичком поларизацијом. Демократе и републиканци малтене ни око чега нису пронашли заједнички језик.

Председник никада није добио подршку обе велике партије, али је, и овде ствари постају занимљиве, успевао да прогура меру или закон уз помоћ једне, не нужно своје странке. Добио је одрешене руке да са земљама пацифичког региона преговора о слободној трговини зато што су му то у Конгресу омогућили бизнису наклоњени републиканци. Његове демократе, у мањини како у Представничком дому тако и у Сенату, углавном су остале запрепашћене чињеницом да председник преговора о уговору, никоме не откривајући шта у споразуму пише. Оно што је откривено – да ће либерализација вероватно довести до гашења радних места у САД – не допада се демократама у Америци. Друге земље брину о одредбама које ће мултинационалним корпорацијама омогућити да пред наднационалним арбитрима оспоравају законе који им се не допадају.

Поклопило се да је Обама однео две победе у истој недељи када је морао да призна и два велика пораза. Председник је у петак присуствовао сахрани црног свештеника и члана Демократске странке Клементе Пикнија, који је убијен у нападу белог расисте на афроамеричку цркву у Чарлстону. Случај из Јужне Каролине подсетио је шефа Беле куће да упркос доброј вољи није успео да се избори са два огромна америчка проблема: расизмом и нерегулисаном продајом оружја, због које безмало свако, па и супремациониста са историјом насилног понашања, може да дође до пушке или пиштоља.