Ђоном на шампиона, са јасном рачуницом

Да Британци неће презати од старта ђоном у рату за нову титулу Ендија Марија на „Вимблдону”, најавили су дан уочи почетка, када се шампионска конференција Новака Ђоковића нагло претворила у судницу са унакрсним провокацијама. Произвољно интерпретирана, недавна изјава Бориса Бекера о подршци коју наш тенисер добија са клупе протумачена је као недозвољена комуникација тренера и играча и тако су речи „варање” и „варалица” почеле да се шире западном медијском сфером.

Кренула је лавина инсинуација, посебно британских и америчких медија, из које може да се издвоји оцена коју је дао „Њујорк дејли” – да Ђоковићу неће бити потребно варање на „Вимблдону” с обзиром на огромну предност која му је дата жребом!

И у наше медије се увукла енглеска реч „коучинг”, којом се означава недозвољено давање знакова са клупе тенисеру у току меча. До сада се помињала у вези са Рафаелом Надалом и његовим стрицем и тренером Тонијем, али ко би очекивао да ће већином безизражајно лице Бориса Бекера да постане екран са којег стижу кључне поруке Ђоковићу?! Или су повремени аплаузи тренера недозвољени?!

Српски тенисер је против Колшрајбера добио прву битку у овом рату, али је одмах после ње схватио да ће притисак публике и медија расти, заједно с могућношћу његовог сусрета са Британцем. Уместо питања о игри у првом колу, дочекао га је нови талас новинарског безобразлука, са серијом питања о знаковима са клупе.

Тај притисак се сада преноси и на Бекера, чији се гестови и мимика у ложи пажљиво прате, али још више на целокупан однос играча и тренера. Ђоковић има разлога да замери Бекеру за личне ставове изнесене у недавно објављеној аутобиографској књизи, као и за слободне изјаве тим поводом, од којих је последња дала сјајан материјал за медијске жаоке. Због те књиге – а њена провокативност је услов да се што боље прода – морао је Новак да објашњава не само да није варалица, него и да не мрзи Федерера као што је протумачено писање Бекера, а демантовање тренера је идеалан повод за свађу у кући.

Наиме, чим су новинари успели да изнервирају победника тек завршеног меча („Покушавам да схватим чему ова прича води, да ли желите да кажете да смо мој тим и ја варалице?”), одмах су окренули други лист Бекерове књиге и поновили питање о односима са Федерером.

У улози црвене мараме за најбољег тенисера света, сада се интензивно користи и име Станисласа Вавринке, уз подсећање на Ђоковићев пораз у финалу „Ролан Гароса”. Тако је изјава Швајцарца да Новаку не одговара његов стил игре преформулисана у један од жутих наслова – „Ђоковић ме не воли!”, иако се наш тенисер јавно и врло емотивно захвалио Вавринки за ретко виђену коректност после меча, истакавши да му је то био најлепши доживљај тешко прежаљеног финала.

Иза свега стоји јасна рачуница, а не љубав према Шкоту. Британци су одавно објавили да им је победа Марија пре две године удвостручила приходе од телевизијских права и улазница за „Вимблдон”. Са порастом његове овогодишње форме, расле су и цене карата, па су за прижељкивано финале Ђоковић–Мари досегле невероватних 16.000 евра, дупло више него прошле године, када су шансе Шкота била мање. Претходни рекорд је био нешто више од 10.000 евра, а остварила га је управо победа Марија против Ђоковића у финалу 2013....

Пуних 77 година су Британци чекали ту титулу и трпели понижења да се на њиховој слави радују само гости. Рат медија за нову титулу прецизно је усмерен ка тенисеру који је једини побеђивао Марија ове сезоне – и чинио то у последњих осам сусрета – а рукавице су скинуте почетком године причом да је Ђоковић глумом на терену стизао до тих успеха. Некада су били поносни на своју реч „фер-плеј”, сада је у моди реч „коучинг”, а стартови ђоном се више и не броје.

Српском тенисеру остаје само један начин да се одбрани: да настави да ради што и до сада.

Марјан Ковачевић