Нови учесници на тржишту

Београдска берза је створила предуслове за почетак рада маркетмејкера (енглески: Market Maker), посебне и веома пожељне врсте учесника у трговању хартијама од вредности.

Управни одбор Београдске берзе донео је крајем јануара одлуку којом су утврђени критеријуми и услови за маркет мејкинг хартијама од вредности, као и правила за маркетмејкере који су заинтересовани да обављају ове послове.

Реч је о члановима берзе који испуњавају законске услове за обављање маркет мејкинг послова, а који, истовремено, прихватају берзанске услове за обављање тог посла. О томе, са берзом, потписују уговор којим се и формално обавезују на обављање маркет мејкинг послова.

Кључна разлика у односу на остале учеснике у трговању је у томе што маркетмејкери истовремено испостављају куповне и продајне дилерске налоге за одређену хартију у континуираном трговању, утврђену уговором о маркетмејкингу. На неким тржиштима називају се и специјалистима, а најближе се може повући паралела управо с трговцима девизама, који за исту валуту дају двоструку котацију – куповни и продајни курс.

За разлику од њих, маркет мејкери тргују одређеном хартијом од вредности за коју имају дозволу, испостављајући такођедвоструку котацију – продајну и куповну цену.

Главна одлика маркет мејкера је у томе што су на тржишту они катализатори трговања. Истовременом котацијом куповине и продаје, они спречавају да заинтересовани продавац или купац на неликвидном тржишту дође у ситуацију да буде усамљен на једној од трговачких страна.

Тиме они доприносе повећању ликвидности конкретне хартије, а последично – утичу на пораст ликвидности и промета на читавом тржишту, што и јесте њихова основна улога. Маркет мејкери су корисни за свако тржиште, јер се њиховим активностима убрзавају трговачки процеси на тржиштима капитала, повећава промет и смањују распони цена на појединачним хартијама од вредности. Системом позитивне повратне спреге, повећање ликвидности тржишта доводи до већег броја хартија које су атрактивне за послове маркет мејкинга, па отуда и конкуренција међу самим маркет мејкерима. Заједничким ефектом то додатно доводи до смањивања распона и повећања ликвидности, од чега корист имају сви учесници на тржишту појединачно, а и само тржиште као целина.

Премда позитивно утиче на ликвидност тржишта, деловање маркет мејкера није филантропско, већ суњегови мотиви, као и код свих учесника на финансијском тржишту, у могућностима за остварење профита.

За ове учеснике у трговању разлика између куповне и продајне цене, односно распон цене, основни је извор зараде. Да би се спречиле злоупотребе максималан дозвољен распон цене је ограничен условима које поставља берза.

Основни принцип је да се на најликвиднијим хартијама од вредности, које су и најатрактивније за послове маркет мејкинга, максимално ограничи распон, док је на неликвиднијим акцијама омогућен већи распон између куповних и продајних цена, како би се повећала атрактивност за потенцијалне маркет мејкере. Те вредности представљају дозвољене границе, а маркет мејкер има могућност да се у оквиру тих граница креће у складу са својим преференцијама.

Како би се направила дистинкција између тржишних материјала којима се често и у великом обиму тргује у односу на неактивније хартије, прописани су критеријуми који папири припадају квалитативним сегментима. На основу трговања прави се ранг- листа која ставља у упоредни преглед акције којима се остварује висок ниво промета, као и акције са високом фреквенцијом трансакција. Класификација је неопходна за одређивање ликвидносног нивоа којем одређена хартија припада и којој се, у том смислу, додељују права и обавезе за маркетмејкера. У зависности од тог нивоа, маркет мејкер има различита права у смислу величине максимално дозвољеног распона цене, односно могуће зараде и минималне количине акција у налозима које испоставља у књигу налога на куповној и продајној страни. То значи да сам квалитет тржишног материјала, у смислу његове атрактивности на тржишту, директно утиче на ограничења која се прописују маркетмејкеру.

Са друге стране, и издаваоцима је такође у интересу постојање маркет мејкера на њиховим хартијама, пре свега, јер они својим деловањем омогућују да им се одредеразличите цене током трговачког дана, односно током одређеног временског периода. Тиме се добија већи број референтних цена које одређују тренутну вредност неке акције, односно и самог предузећа. Повећана фреквентност трговања смањује волатилност хартије, што значи да дневни скокови и падови осцилују у оквиру мањих екстремних вредности, и на бољи начин презентују реалан однос инвеститора према тржишном материјалу. Из тог разлога, у случају заинтересованости маркетмејкера за деловање на њиховим акцијама, предузећа су стимулисана да са ванберзанског тржишта укључе своје акције на листинг А или Б (Standard или Prime Market) Београдске берзе, јер време које су маркетмејкери обавезни да проведу на трговачкој табли расте са нивоом тржишта на који су укључене хартије издаваоца.

Најмања обавеза је на хартијама којима се тргује на ванберзанском тржишту, док обавезна временска заступљеност маркетмејкера расте за акције на Standard и Prime Marketu до нивоа од две трећине укупног трајања континуираног трговања.

Погодности за чланове који се определе за послове маркетмејкера је у смањењу провизије Берзе, за трансакције које обављају у својству маркетмејкера, а такође постоје и одређени видови заштите маркет мејкера од великог дневног обима трговања на хартији од вредности. У таквим ситуацијама постоји могућност да се маркет мејкер пре времена повуче са тржишта иако није испунио неопходну временску заступљеност у оквиру једног берзанског састанка.