Железнице у контрасмеру ММФ-у

„Железнице Србије”, упркос обећањима и похвалама, данас нису почеле да раде као четири засебна предузећа како је са Међународним монетарним фондом договорено – да од 1. јула буду трансформисане у предузећа за превоз путника, робе, управљање инфраструктуром и холдинг, незванично нам је речено у овом јавном предузећу.

Железнице су пре само месец дана добило најбољу оцену од ММФ пошто је од свих јавних предузећа у реструктурирању једино испунило досадашње обавезе из меморандума са светским кредиторима. Железнице су урадиле оно што је од њих до тада тражено – донеле су план статусне промене и оснивачке акте четири одвојена предузећа. На питање зашто то нису спровеле у дело, у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кажу да су све активности спроведене у договореним роковима. Све процедуре у вези оснивања три нова предузећа су завршене и само се чека формална одлука Владе Србије. Министарство привреде је како наводе надлежно за давање сагласности на статусну промену, као и доношење оснивачких аката.

Подела предузећа је први корак у предстојећој трогодишњој реформи највећег губиташа међу јавним предузећа, који прави минус од 7,7 милијарди динара и који би од 2018. требало да послује уз минималну помоћ државе.

Предвиђено је да четири нове компаније организационо, управљачки и финансијски буду потпуно самосталне. Предузећа за превоз путника, робе и инфраструктуру биће ослобођена свих терета из прошлости и губитака. Та три друштва ће се бавити искључиво делатностима због којих су основана без било каквих пратећих послова.

 Друштво за превоз робе 2016. године требало би да добија 50 одсто мање субвенције него ове године. Већ следеће године дотације би биле 80 одсто мање, да би од 1. јануара 2018. предузеће функционисало тржишно и без икаквих субвенција. Све то треба да омогући да се учешће железнице у транспорту са садашњих 10 повећа на 29 одсто, колико је износило 1990.

Друштво за превоз путника делимично ће пословати на тржишту, а делимично добијати накнаду од државе. Држава ће надокнађивати обавезу јавног превоза путника и тиме гарантовати државне линије на којима ово предузеће мора да превози путнике. Она ће плаћати разлику између цене карте коју плаћају путници и реалне економске цене.

По истом принципу ће и локалне самоуправе моћи да субвенционишу линије за које процене да су им од интереса. Остале приходе Друштво за превоз путника ће морати да обезбеди на тржишту проналажењем нових купаца, повећањем броја превезених путника и подизањем квалитета услуге.

Друштво за управљање инфраструктуром углавном ће бити финансирано из буџета. Док матично друштво „Железнице Србије” треба да буде нека врста привременог холдинга. Пошто нова три друштва морају да стартују без терета из прошлости, предвиђено је да овај холдинг преузме дугове, вишак имовине и запослених (све оне службе које нису у функцији основне делатности три нова предузећа).

Дакле у холдингу ће бити сви дугови према међународним финансијским институцијама, иностраним железничким компанијама и текућа дуговања. Предлог је да дугове од око 1,5 милијарди евра влада преузме на себе, јер она, као гарант, фактички и плаћа те обавезе.

У јавности се највише спекулисало да би у железницама, које запошљавају 17.000 радника, од 30 до 60 одсто њих могло да остане без посла у наредних неколико година. Анализе „Железница Србије” показују да ако би плате за 17.000 радника остале исте као до сада (просечно 40.000 динара), а учешће зарада у трошковима пословања остане на 57 одсто, железнице би од сопствених пара које зараде могле месечно да исплате зараде за свега 7.143 радника. Број запослених у холдингу смањиваће се најпре пензионисањем, а затим преквалификацијом, јер је потпуно сигурно да ће новооснована друштва имати мањак кадрова на многим пословима.