За Западом каснимо тачно пола века

У свакодневним расправама није ретка тема о нашем заостајању за Европом, то јест развијеним земљама. Понеко чак утврди да смо читав век у заостатку. Они из привреде потенцирају да смо три технолошке генерације иза Запада, мада никада није било недвосмислено показано како су дошли до те рачунице.

Да би дошли до процене о нашем заостатку овога пута ћемо се послужити референтном светском базом података о нивоима дохотка по становнику израженим у куповној моћи. Није спорно да би бољи показатељ био реална индивидуална потрошња (која укључује и јавне услуге, попут школства и здравства, које не плаћамо директно). Међутим, ти Еуростатови подаци постоје тек за неколико последњих година. Извесно је да би наша земља, која је 2014. по том показатељу била на 44 одсто просека ЕУ, нешто боље стајала него узимајући у обзир БДП по куповној моћи (претходне године били смо на 35 одсто просека ЕУ).

Чувена Медисонова база података (видети www.ggdc.net/maddison/maddison-project/data.htm), где је последња доступна година 2010, указује да је БДП по куповној моћи просечног грађанина Србије на нивоу истог индикатора за Француза 1960. Дакле, каснимо тачно пола века. За просечним Енглезом каснимо шест деценија, а за суседном Хрватском у кашњењу смо десет година. Будући да Медисонова база података служи за упоређивање реалних доходака кроз време и простор ово значи да смо, грубо посматрано, достигли стандард западне Европе од пре пола столећа.

Охрабрује то што је заостајање како се враћамо даље у прошлост било све веће. На пример 1930. били смо тачно век иза Француза, што се и интиутивно чини реалним, имајући у виду поред осталог, импресионираност Срба у 19. веку, поред осталих и самог краља Милана, том државом. Већ 1960. заостатак за Французима је смањен на седам деценија, а и у наредних двадесетак година било смо на путу смањивања гепа. Фамозне 1979. просечан Србин имао је доходак као просечан Француз само 23 године раније. Био је то најбољи резултат свих времена (истина, за средњовековну српску државу немамо податке). Већ 1990, године чувених реформи Анте Марковића, Француска нам је бежала три и по деценије. Потом се јаз проширивао до 2000, да би од тада благо смањивали заостатак. Иначе, врло слично заостајање је и за Немачком кроз време. Будући да је реч о две најважније економије континенталне (западне) Европе у последња барем два столећа, поређење са овим двема земљама даје ширу слику, то јест указује на наш заостатак за западом континента.

Сумарно, 1930. смо каснили столеће, а од почетка 21. века смањујемо заостатак, и свели смо га на педесет година 2010. Дакле, тренд указује да би „приближавање” Западу требало да се настави. Можда звучи ироничнo, али ипак напредујемо.

Институт за европске студије