Za Zapadom kasnimo tačno pola veka

U svakodnevnim raspravama nije retka tema o našem zaostajanju za Evropom, to jest razvijenim zemljama. Poneko čak utvrdi da smo čitav vek u zaostatku. Oni iz privrede potenciraju da smo tri tehnološke generacije iza Zapada, mada nikada nije bilo nedvosmisleno pokazano kako su došli do te računice.

Da bi došli do procene o našem zaostatku ovoga puta ćemo se poslužiti referentnom svetskom bazom podataka o nivoima dohotka po stanovniku izraženim u kupovnoj moći. Nije sporno da bi bolji pokazatelj bio realna individualna potrošnja (koja uključuje i javne usluge, poput školstva i zdravstva, koje ne plaćamo direktno). Međutim, ti Eurostatovi podaci postoje tek za nekoliko poslednjih godina. Izvesno je da bi naša zemlja, koja je 2014. po tom pokazatelju bila na 44 odsto proseka EU, nešto bolje stajala nego uzimajući u obzir BDP po kupovnoj moći (prethodne godine bili smo na 35 odsto proseka EU).

Čuvena Medisonova baza podataka (videti www.ggdc.net/maddison/maddison-project/data.htm), gde je poslednja dostupna godina 2010, ukazuje da je BDP po kupovnoj moći prosečnog građanina Srbije na nivou istog indikatora za Francuza 1960. Dakle, kasnimo tačno pola veka. Za prosečnim Englezom kasnimo šest decenija, a za susednom Hrvatskom u kašnjenju smo deset godina. Budući da Medisonova baza podataka služi za upoređivanje realnih dohodaka kroz vreme i prostor ovo znači da smo, grubo posmatrano, dostigli standard zapadne Evrope od pre pola stoleća.

Ohrabruje to što je zaostajanje kako se vraćamo dalje u prošlost bilo sve veće. Na primer 1930. bili smo tačno vek iza Francuza, što se i intiutivno čini realnim, imajući u vidu pored ostalog, impresioniranost Srba u 19. veku, pored ostalih i samog kralja Milana, tom državom. Već 1960. zaostatak za Francuzima je smanjen na sedam decenija, a i u narednih dvadesetak godina bilo smo na putu smanjivanja gepa. Famozne 1979. prosečan Srbin imao je dohodak kao prosečan Francuz samo 23 godine ranije. Bio je to najbolji rezultat svih vremena (istina, za srednjovekovnu srpsku državu nemamo podatke). Već 1990, godine čuvenih reformi Ante Markovića, Francuska nam je bežala tri i po decenije. Potom se jaz proširivao do 2000, da bi od tada blago smanjivali zaostatak. Inače, vrlo slično zaostajanje je i za Nemačkom kroz vreme. Budući da je reč o dve najvažnije ekonomije kontinentalne (zapadne) Evrope u poslednja barem dva stoleća, poređenje sa ovim dvema zemljama daje širu sliku, to jest ukazuje na naš zaostatak za zapadom kontinenta.

Sumarno, 1930. smo kasnili stoleće, a od početka 21. veka smanjujemo zaostatak, i sveli smo ga na pedeset godina 2010. Dakle, trend ukazuje da bi „približavanje” Zapadu trebalo da se nastavi. Možda zvuči ironično, ali ipak napredujemo.

Institut za evropske studije