Монополиста са дугом од 100 милиона евра

Крагујевац – Крагујевачка „Енергетика”, једина градска топлана у Србији са старим, друштвеним капиталом, добила је новог власника: после деценије неуспешног реструктурирања, ово предузеће недавно је преузела држава. То је само први корак ка формирању градског јавног комуналног предузећа, чиме би се Крагујевац коначно придружио свим осталим градовима и општинама у Србији који имају своје топлане.

Зашто то до сада није учињено? Да ли због увек присутних политичких игара или, једноставно, због огромних дугова, које ни Крагујевац ни држава, бар до сада, нису били спремни да преузму на себе.

Санирање „историјских дугова”, нагомиланих из периода декомпоновања „Заставе”, чији је „Енергетика” била део, биће један од кључних задатака новог руководства, на чијем је челу, од пре неколико дана, млади машински инжењер тридесетчетворогодишњи Милан Ћировић.

– За мене је био изазов да у својој 34. години преузмем једну од највећих енергана у овом делу Европе. За неке проблеме сам знао, неке тек увиђам, а један од највећих проблема су дугови „Енергетике”, који у овом тренутку износе 11,6 милијарди динара, нешто мање од 100 милиона евра. То је пет пута више од вредности капитала предузећа. Највише се дугује ЕПС-у, НИС-у, „Србијагасу” и Лондонском клубу. Да ствар буде гора, дуг се сваке године увећава за око 200 милиона динара, по основу камата. Тражићемо од новог власника – државе, да отпише ове дугове, како би предузеће могло да почне нормално да функционише, са могућношћу да подигне кредит за неопходну модернизацију процеса производње топлотне енергије – наводи наш саговорник.

До именовања за директора „Енергетике”, Ћировић је водио приватно предузеће „Термогама”, специјализовано, између осталог, и за истраживање алтернативних видова енергије. У „Енергетици” се, каже, сусрео са старим системом организације, још из „Заставиног” времена.

– Подаци о пословању нису ажурирани у електронском облику, као да компјутери уопште нису били коришћени. Радило се, изгледа, уз помоћ штапа и канапа, с јединим циљем да се радницима дају плате и сачува социјални мир. О модернизацији технолошког процеса као да нико није водио бригу, баш као ни о селекцији угља који се куповао на тоне, а не онако како треба, по калоријској вредности. Нама треба ситан угаљ из Ресавице и Рембаса, а не камење које је, не знам из којих разлога, набављано из десетак рудника широм бивше Југославије. Поједине врсте угља нису одговарале техничким карактеритикама наших котлова, било је због тога доста штете на опреми, а последице у радној зони котлова негативно су се одражавале на здравље и безбедност људи.  Тај угаљ није могао у потпуности да сагори у нашим котловима, па је „Енергетика” постала права еколошка бомба и највећи загађивач у Крагујевцу. Треба се упитати зашто „Фијат”, када је дошао, није успоставио сарадњу са „Енергетиком”, него му је било јефтиније да прави сопствену енергану – каже Ћировић.

Као плен политичара на власти, „Енергетика” је, нарочито последњих година, постала права мека за запошљавање партијских кадрова, о чему говори и податак да је у овом предузећу донедавно било више од 500 запослених. Тренутно је на платном списку „Енергетике” око 480 радника, што је, опет, дупло више од броја који прописују светски стандарди.

– Светски стандарди у области енергетике су јасни: 0,7 запослених по мегавату инсталисане снаге. Будући да је наша снага 300 мегавата, то значи да је овом предузећу потребно око 200 радника – објашњава нови директор „Енергетике”, напомињући да се трошкови, осим повећањем ефикасности производње, могу смањити и другачијом, оптималнијом кадровском политиком.

Како су „Заставина” привредна друштва, после декомпоновања некада јединствене целине, била ослобођена обавезе плаћања дугова, потраживања „Енергетике” временом су нарасла на око пет милијарди динара. Ни обавезе града према „Енергетици” нису мале (само школе дугују око 800 милиона динара за грејање), али би тај проблем могао да буде решен паралелно са формирањем јавног комуналног предузећа под ингеренцијом овдашње локалне самоуправе.

– „Енергетика” је својевремено свим видовима енергије снабдевала читаву „Заставу”, а сада се њена производња свела на испоруку топлотне енергије за потребе становништва и града. Наш циљ је да сачувамо старе и придобијемо нове клијенте. Мислим да то можемо да урадимо. Треба отворено рећи да је „Енергетика” монополиста на крагујевачком тржишту, додуше с најгорим системом када су у питању трошкови с којима се суочавамо у производном процесу – каже Ћировић.