Дан Д располућених Грка

Од нашег специјалног извештача

Уранополис, Грчка – Док су милиони Грка суочени са неизвесношћу, последњи дани финансијског трилера су Сакису Панцарцису укинули сваку дилему. Чим се заврши сезона, он се из овог питорескног градића у подножју Свете горе враћа у Немачку, коју је напустио пре осам година. „Сваки други млади човек нема посао. Шта да чекам”, признаје 29-годишњи келнер са помешаним осећањима горчине, беса и разочарања према левичарима, који су у јануару преузели власт, обећавајући Грцима да ће их растеретити притиска међународних кредитора, који новац за спас од дужничке кризе условљавају тешким реформама и стезањем каиша. „Нисам очекивао да доживим ову срамоту”, додаје Сакис, подразумевајући да је Грчка постала прва развијена економија која није успела да отплати рату дуга Међународном монетарном фонду од 1,6 милијарди евра и тако доспела у друштво са Суданом и Зимбабвеом.

Када су у уторак у поноћ Грчкој пресечене све финансијске жиле куцавице, земља која је у два спасилачка пакета од Европске уније и ММФ-а у последњих пет година примила 240 милијарди евра довела је у питање сопствени опстанак унутар зоне евра.

Грци мало-мало па трче пред телевизоре да не пропусте обраћање нацији премијера Алексиса Ципраса, који једног дана делује помирљиво, нудећи европским партнерима уверавања да ће прихватити већину захтева поверилаца, да би наредног дана популистичком ратоборношћу позивао сународнике да на референдуму кажу „не” понуди кредитора, коју тумачи као „увреду за читав народ”.

„Јуче сам добављачима исплатио 5.000 евра у готовини, али ако овако потраје, не знам шта ће бити”, каже поводом најновије серије маневра радикалне левичарске владе Никос Пападопулос, власник овдашњег хотела, наговештавајући да ће можда морати да отпусти неке раднике.

Све се ређе користе картице и углавном се купује готовином, али ње је све мање. Многи пензионери ни немају картице, па су приморани да чекају тренутак када ће банке поново да се отворе. Некима су криви европски лидери, другима сопствена влада, али сви заједно имају осећај да се Грчка повлачи из дигиталне ере и враћа у прошлост.

Рибар Спирос Коракис, који вади рибу из Егеја и продаје је локалним тавернама и хотелима, морао је да одустане од досадашњег система наплате – који је добро функционисао – и преоријентише се на готовину. „Велики је проблем што су банке затворене”, каже ударајући октопода на молу луке одакле ходочасници крећу ка Светој гори. „Контрола капитала” учинила је да је по кафићима све мање Грка. „Откако су ове мере најављене у недељу, као да су се термити уселили у куће”, каже Алекандропулос из таверне „Код Лимонијадеса”, где су набавке хране смањене у складу са нижим обимом новца у оптицају. „Влада је требало да одустане од референдума, договори се са кредиторима и укине контролу капитала, а не да ризикује да земљу доводи на руб провалије.”

Многи чекају у редовима за бензин, купују тестенине и пиринач и празне рафове по самоуслугама. „Жао ми је господине, не можете да купите више од три кутије овог лека”, каже апотекарка, следећи упутство о ограничењу продаје јер се страхује да би страни добављачи могли да обуставе испоруке због пресецања финансијских токова изазваних блокадом кредитних линија.

Да ли је то пут који води изласку из зоне евра, повратку на драхму и одашиљању узнемиравајућег сигнала Европи?

Дан Д се не тиче само Грка, који се сутра не изјашњавају о томе да ли више воле свог премијера или председника Европске комисије, већ да ли желе да остану у европској монетарној унији.

Грци су располућени: волели би да остану у зони евра, али и да успе њихова побуна против поверилачких „колонизатора”. Једно и друго тешко да иду заједно.

Иако је после пет месеци напетог преговарања готово сасвим уништено поверење између Ципраса и међународних кредитора, утисак је да и чланице еврозоне предвођене Немачком и влада у Атини прижељкују неко политичко решење. Али како сачувати сопствени образ када су ставови толико удаљени?

Завођење контроле капитала како би се спречио колапс банкарског система, нова је горка пилула, која је Грке упозорила шта би све могло да се догоди после напуштања зоне евра. Љутита Грчка, остављена без новца, претворила би се у велику енигму и за себе и за Европу.

Колико год деловао одлучан, Ципрас полако губи контролу над ситуацијом. Стешњен између европских моћника, светских кредитора и фракција унутар своје коалиције, једноставно више није у стању да донесе јасну одлуку. „Ципрас се опасно игра са свима нама. Ја томе више не желим да присуствујем. Одох за Минстер”, огорчено своју дијагнозу закључује Сакис.